НА КОЈИ НАЧИН МОЖЕМО НАЈБОЉЕ ДА ПОМИЊЕМО НАШЕ УПОКОЈЕНЕ БЛИЖЊЕ?
Često vidimo težnju pokojnikovih srodnika da što je moguće bogatije organizuju sahrane i urede grob. Ponekad se velika sredstva troše na raskošne spomenike.
Rodjaci i poznanici troše mnogo novca na vence i cveće, pri čemu se isti vade iz kovčega pre njegovog zatvaranja, kako ne bi ubrzavali raspadanje tela.
Drugi opet žele da obaveštenjima u štampi izraze svoje poštovanje upokojenom i svoje saučešće njegovim rodjacima, iako sam takav način ispoljavanja svojih osećanja pokazuje njihovu plitkost, a ponekad i lažljivost, jer onaj čovek koji iskreno tuguje neće pokazivati svoju tugu javno, i izraziće svoje saučešće mnogo toplije lično.
Šta god da mi učinimo od svega toga, pokojnik od toga neće imati nikakve koristi. Mrtvom telu je svejedno da li leži u jeftinom ili skupom kovčegu, raskošnom ili skromnom grobu. Ono ne oseća miris cveća, i nisu mu potrebna pretvorna osećanja tuge. Telo se predaje truljenju, a duša živi, ali ne prima više osećaje koji dolaze preko telesnih organa. Za nju je nastupio drugi život.
Evo šta treba da radimo ukoliko zaista volimo upokojenog čoveka i želimo da mu prinesemo svoj dar! Šta će obradovati pokojnikovu dušu? Pre svega, iskrene molitve za njega, kako lične i domaće, posebno crkvene, sjedinjene sa Beskrvnom Žrtvom to jest, pominjanje na Liturgiji.
Mnoga javljanja umrlih i druga vidjenja potvrdjuju ogromnu korist, koju primaju upokojeni od molitve za njih i od prinošenja Beskrvne Žrtve za njih.
Drugo, što donosi veliku radost dušama upokojenih je milostinja koja se čini u njihovo ime. Nahraniti gladnog u pokojnikovo ime, pomoći nemoćnom.
Prepodobna Atanasija (praznuje se 12 aprila) je zaveštala pred smrt da se u njen pomen hrane siromašni u toku četrdeset dana; medjutim sestre iz manastira su po nebrizi to ispunile samo devet dana.
Tada im se svetiteljka javila sa dva Angela i rekla: “Zašto ste zaboravile na moje zaveštanje? Znajte, da milostinja i jerejske molitve koje se prinose za dušu tokom četrdeset dana, umilostivljavaju Boga: ukoliko su duše upokojenih bile grešne, Gospod im daruje otpuštanje grehova; ukoliko su bile pravedne, onda će oni koji se mole za njih biti nagradjeni”.
Posebno u naše, za sve teške dane je nerazumno trošiti novac na beskorisne predmete i dela, kada ukoliko ih upotrebimo za one koji nemaju možemo istovremeno da učinimo dva dobra dela: i samom upokojenom, i onima kojima će biti ukazana pomoć.
Ali ukoliko s molitvom za upokojenog siromašnima bude data hrana, oni će se nasititi telesno, a upokojeni duhovno.
Wed May 29, 2013 12:52 pm
