ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ...

ИДИ НА СТРАНУ 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7......

З А Д У Ш Н И Ц Е

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 64134615_27892medium

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Svece

« Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд. (Јн.5,29)

Смрт долази у наше породице често неочекивано, али на жалост неизбежно...

Много је наших, радости, жеља, бриге за ближње или туге, зато се за све њих молимо.

У православној цркви Задушнице су обележавање дана посвећене мртвима (упокојенима), Задушнице су увек у дан суботњи, јер је у богослужењима по црквеном правилу субота дан за помен свим мученицима и упокојенима, па стога и у богослужбеним песмама молитвено се обраћамо за спасење наших упокојених.

Значај молитве за спасење душе умрлога огледа се у томе, да се на хлебу и вину служи Света Литургија, а зејтином да се пале кандила која светле у храму. Онда паљење свећа не само за своје здравље већ и за покој душа умрлих, и још служење непрекидно 40 заупокојених Литургија, што се и данас практикује у многим црквама нашим и нарочито манастирима.
Поред свега овога, Црква је установила и посебна времена која су посвећена спомену и молитвама за покој душе умрлих хришћана.

- Такође је умрлима посвећена и свака субота у години и посебно Побусани понедељник, тј. први понедељник Томине недеље по Ускрсу. Понављамо: свака субота у току године је дан спомињања умрлих.

- У те дане, на Задушнице и суботе, служе се парастоси и помени, који су посебни чинови молитве за покој душе умрлога.

Парастоси се приређују у 9-ти дан, у 40-ти дан и на годишњицу, негде га приређују и на полугодишњицу. Према народном предању, душа се првих 7 дана опрашта од места гдеје покојник живео, и зато онда у 9-ти дан рачунајући и дан кад је покојник преминуо служи се парастос за покој душе умрлога. Обред се обично врши на гробу и треба донети кувано жито, вино, погаче, свеће. Обично присуствују најближи, али могу и остали верници.

Од 7-40 дана душа је на суду пред лицем Божијим, и зато с у то време молимо за опроштење њених грехова и за излазак ослобођене и спасене душе пред лице Господа свога. Тога дана вршимо четрдесетодневни парастос. Такође је тада потребно: жито, вино, погача, мед и обично 40 малих свећа. У 40-ти дан се најпре обави парастос у цркви, а затим помен на гробу у присуству сродника и верника. У свим поменима за умрле молимо се Богу за опроштење грехова покојника и за његово прибројавање Сабору Светих на небу.

Молитвама и парастосима за умрле ми исповедамо нашу заједницу са умрлим, непрекинуту везу и трајање љубави и вечног живота у једној Небоземној ЦрквиХристовој.

За парастос је потребно:

- Жито, тј. панаија, која је симбол васкрсења;
- Свеће као симбол незаходне светлости у невечерњем дану славе
Господње;
- Вино као симбол крви Христове проливене на Голготи за све људе и
за дотичног
покојника;
- Погача као симбол Спаситеља - Хлеба Живота;
- Мед као симбол сладости и лепоте вечног живота;

Субота је дан упокојења у Господу, али недеља васкрсење такође је дан радости за све преминуле, јер је Господ победио смрт, и зато треба спомињати покојнике на недељним Литургијама, на проскомидији и на Канону Евхаристије, Парастосе је правилно вршити у суботу, а не у недељу. У недељу их иначе и спомињемо на Св. Литургији. Молимо се, јер им наша молитва може пуно помоћи, пред Престолом Божјим. Наше молитве и упаљене свеће за душе њихове, прима Господ и опомиње их се у Царству своме. Дужност је наша да се молимо за наше покојнике и да их се сећамо на ове дане (задушнице), али и свакодневно у својим молитвама, јер «„наш Бог није Бог мртвих, већ Бог живих, и у Њему су сви живи». Нека Он по молитвама нашим настани душе њихове «тамо где нема ни бола ни уздисаја, него где је живот вечни; у месту цветном, у месту одмора, у Царству своме». Нека им је свима вечан помен и Бог душу да им прости и упокоји. Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. Јер ако живимо-Господу живимо, ако пак умиремо-Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу.» ( Рим. 14, 7-8 ).
Помолимо се у светом храму, драга браћо и сестре, за душе свих наших предака, очева и мајки, браће и сестара, кумова и пријатеља. За све оне који су се упокојили у Господу, чекајући Страшни суд

У једном тексту Патријарха Павла, стоји: «Еванђелско учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вере… Са том вером да су наши рођаци и пријатељи и после смрти живи пред Богом Живим, ми хришћани не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих и вршимо за упокојене спомене… Цинимо добра дела у њихово име, приносимо кољиво, палимо свеће, дајемо парастосе.»

Смисао је кољива - куваног зита - да нас подсети на речи Христове да зрно кад умре род доноси, и то не у тами земље, него у светлости сунца. То је симбол смртног тела и живота бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино којим се кољиво прелива ознаћава Божје милосрђе којим се залечују насе ране.

Свећа је симбол светлости Христове, Који је рекао: «Ја сам светлост свету.» Та нас светлост подсећа на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свеца је мала жртва Богу Који се жртвовао за нас.

Смисао парастоса није да се «нахрани» покојник, односно да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и помене у молитви покојника. Никако то не сме да буде гозба са много скупоцених јела и пица. «Хрисцани се морају тога ослободити», казе Патријарх Павле, и додаје да новац уместо на нехришћанске гозбе треба употребити у племените сврхе. Према могућностима, како ко може, треба помоћи некој сиромашној породици, избеглицама, сиротој деци купити обућу, одећу или књиге за школу. Патријарх даље казе: “Није ли боље и племенитије свима да поступамо овако хрисцански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести које су наши преци свето држали?”

После овог текста престала сам да размисљам ста ћу све да спремим и делим на задушнице.
Различити су обичаји у нашем народу поводом задушница. Једно је да се у те дане молимо на св. Литургији, парастосима, прекађивањем гробова и поменима за спасење свих оних који уснуше са надон на васкрсење и живот вечни.

Кад сам питала духовника: Зашто је у мени толико туге, Мама ми је умрла (упокојила) пре девет година, када знам да је овај живот само прелаз у живот вечни, мудри јеромонах ми је одговорио: “Наш живот овде јесте кратак и не би требало да тугујемо, али ми смо за живот рођени, отуда туга и она је природна. Треба туговати, не сме се очајавати.”
Мени остаје једино да се молим .

Зато сам написала молитву и посветила мами,
а штампана у збирци поезије «Прозор на небу»

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 44391844_12689132

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 44391844_12689132

http://anastasijab.bosnablog.com/

Молитва

Молим за твоје скрштене руке утонуле у муке,

Молим за твоје очи, заувек затворене,

Молим за планове незавршене,

Молим за жеље неиспуњене,

Молим за све што нисмо успеле,

Молим за моју мајку, молим за све умрле.

Боже, подари јој бољи свет
Боже, она рај заслужује...

МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ

Молитвама Она Која Те је родила, Христе, мученика Твојих, апостола и пророка, и праведника и свих светих упокој преминулог раба Твојега. (Богордичен)

МОЛИТВА АНДЈЕЛИМА И СВИМА СВЕТИМА

Молитвама Она Која Те је родила, Христе, мученика Твојих, апостола и пророка, и праведника и свих светих упокој преминулог раба Твојега. (Богордичен)

Свети Архангели и Ангели Божији, који сте послати да помогнете онима који желе задобити спасење, и све Силе Небесне, Херувими и Серафими, Престоли и Господства, Начала и Власти! Молим вас као пламене молитвенике, и свих који се моле крепке и моћне узоре, принесите и нашу молитву Господу, узнесите је Престолу Његовом, за преминулог (-лу) раба Његовог (рабу Његову)(ИМЕ); молите скупа с нама Оца и Сина и Светога Духа да му (јој) да Господ опроштај и остављење сагрешења; умолите Га као Милостивог Судију да не сустигне преминулога (-лу) мач гнева Његовог, да га (је) развесели Господ у светлости Светих Својих, и да заједно са вама и преминули (-ла) прослави и усхвали Пресвето и великолепно Име у Тројици слављенога Бога у векове векова.
И ви, сви свети, који сте боравили на земљи као Андјели у телу, сада се радујете у граду Бога Живога, Небеском Јерусалиму, поставши небески људи! Молим вас као небожитеље који имају смелости предстати Престолу Вишњега Цара и Бога нашега, као пријатеље Божије и блиске Богу, молим вас сви свети: молите се заједно са нама за преминулог (-лу) раба Божијег (рабу Божију) (ИМЕ), да му (јој) да Господ опроштај и остављење грехова, и покој у насељима Својим.
Часни и славни Пророче и Претечо, Крститељу Христов Јоване, и сви свети и славни пророци и свехвални апостоли! Молите Господа, Којега као Спаситеља проповрдасте у свету, да приведете преминулога (-лу), увек помињанога (-ну) од нас раба (рабу) Божијед (Божију)(ИМЕ) од његове (њене) обузетости у овом житејском мору искушења, саблазни и беда ка тихом и безметежном пристаништу.
Свети мученици, који сте својом крвљу посведочили вашу крепку и неизрециву љубав према Господу! Молие Свештедрог Бога да ради пламениј молитава ваших очисти од грехова преминулога (-лу) раба Божијега (радби Божију) (ИМЕ) и да га (је) сподоби ући у Царство Небеско. Молите Праведног Судију да прими ради ваших светих молитава, отишллог (-лу) к Њему раба Својега (рабу Своју)(ИМЕ) милостиво на небесима, и да га (је) настани у рају, у месту светлом, у месту покоја, месту вечне радости. Амин.

МОЛИТВА ПО ИСХОДУ ДУШЕ ИЗ ТЕЛА АНГЕЛУ ХРАНИТЕЉУ

Свети Ангеле - Хранитељу, који си дат преминулом (-ој) раби Божијем (раби Божијој) (ИМЕ)! Немој престати да чуваш душу његову (њену) од злих и страшних демона; буди јој саветник и утешитељ и тамо у том невидљивом свету духова; прими је под окриље своје и проведи је безбедно кроз врата ваздушних мучитеља; предстани као заступник и молитвеник за њу код Бога, молећи Њега Преблагог, да не буде низведена у место мрачно, но да је удостоји пребивати у Светлости незалазној.

МОЛИТВА УДОВЦА

Исусе Христе, Господе и Сведржитељу! У скрушенсоти и умиљењу срца мојега молим се Теби: упокој, Господе, душу преминуле рабе Твоје (ИМЕ) у Твоме Небеском Царству. Владико Сведржитељу! Ти си благословио супружанску заједницу мужа и жене, када си рекао: није добро бити човеку сам, да му начинимо друга према њему. Ти си осветио заједницу ову образом духовног савеза Христа са Црквом. Верујем Господе, и исповедам да си Ти и мене благословио да се сјединим овим светим савезом са једном од раба Твојих. Твојом пак благом и премудром вољом благоизволео си узети од мене рабу Твоју коју си ми дао као помоћницу и сапутницу у животу моме. Клањам се светој вољи Твојој и молим Ти се од свега срца мојега, прими мољење моје за рабу Твоју (ИМЕ) и опрости јој ако сагреши речју, делом, мишљу, у знању и незнању; ако земаљско заволе више од небеског; ако се о одећи и украшавању тела трудила више него о просвећењу одеће душе своје; или ако није бринула о чедима својим; ако је увредила кога речју или делом; ако је узроптала у срцу своме на ближњег свога или осудила кога или какво друго слично зло учинила. Све то опрости јој као благ и човекољубив: јер нема човека који је живео а да није сагрешио. Не иди на Суд са рабом Твојом, као створењем Твојим, не осуди је по гресима њеним на вечне муке, већ је поштеди и помилуј по великој милости Твојој. Молим Те и просим Господе силни, даруј ми да се у све дане живота мојега непрестано молим за преминулу рабу Твоју, и све до кончине живота мога тражићу је у Теби, Судијо целога света, опрости сарешења њена. Као што си Ти Боже, положио на главу њену венац часни, венчавајући је овде на земљи; тако је увенчај вечном славом Твојом у Небеском Цартсву Твоме, са свима светима, тамо ликујућим, да заједно с њима вечно слави свесвето Име Твоје, са Оцем и Светим Духом. Амин.

МОЛИТВА УДОВИЦЕ

Исусе Христе, Господе и Сведржитељу! Плачућих утехо, сирочади и удовица заступниче. Ти си рекао: призови ме у дан скорби твоје, и избавићу те. У дане скорби своје прибегавам к Теби и молим Ти се: не одврати лице Твоје од мене и услиши мољење моје које Ти приносим са сузама. Ти Господе и Владико свих благоизволео си сјединити ме с једним од слугу Твојих, да бисмо били једно тело и један дух; дао си ми слугу Твога као сажитеља и заштитника. По Твојој благој и премудрој вољи си благоизволео узети од мене слугу Твојега и оставити ме саму. Клањам се пред таквом вољом Твојом и к Теби прибегавам у дане скорби моје: ублажи тугу моју због растанка с рабом Твојим, другом мојим. Ако си узео њега од мене, не ускрати ми милост Своју. Као што си некада примио две удовичине лепте, тако прими и ово мољење моје. Помени Господе преминулога слугу Твојега (ИМЕ) опрости му сва сагрешења његова, вољна и невољна, она у речи и она у делу, она у знању и незнању, немој га погубити због беззакоња његових и не предај га на вечне муке, већ по великој милости Твојој, и по обиљу доброте Твоје, ублажи и опрости сва сагрешења његова и приброј га светима Твојим, тамо где нема болести, ни туге, ни уздаха, већ је живот бесконачни. Молим и вапијем Ти Господе, дај ми да се у све дане живота мојега непрестано молим за преминулог раба Твојега, да све до кончине моје вапијем к Теби, Судији целога света, за опроштај свих сагрешења његових, и настањење његово у Небесним обитељима које си припремио за оне који Те љубе. Јер ако је и сагрешио но није одступио од Тебе, и не сумњајући све до свог последњег диханија, православно је исповедао Оца и Сина и Светога Духа; такву веру његову у Тебе, прими му уместо дела; јер нема човека да је живео а да није сагрешио. Ти си једини без греха, и правда је Твоја, правда вечна. Верујем Господе, и исповедам Те, услиши мољење моје, и не одврати лице Твоје од мене. Видећи удовицу црвену од плача, смиловао си се, и сина њеног кога су на грон нослили, васкрсао си: тако смилујући се ублажи и скорб моју. Као што си отворио двери милосрдја Твојега, рабу Твојему Теофилу који отиде од Тебе, и опростио му сагрешења његова по молитвама Свете Цркве Твоје уз молитве и милостињу супруге његове: тако Те и ја молим, прими моје мољење за раба Твојега и уведи га у живот вечни. Јер си Ти надање наше, Ти си Бог Који милује и спасава, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом. Амин.

МОЛИТВА ЗА ПОЧИВШУ ДЕЦУ

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 2562

Господе Исусе Христе Боже наш, Владико живота и смрти! Утешитељу ожалошћених! Са скрушеним и умилним срцем припадам к Теби и молим Ти се: помени Господе у Царству Твоме преминулога раба Твојега (рабу Твоју) чедо моје (ИМЕ) и учини му (јој) вечни спомен. Ти си ми Владико живота и смрти подарио ово чедо, и по Твојој премудрој воји си благоизволео узети га од мене. Нека је благословено Име Твоје, Господе. Молим Те Судијо неба и земље, бесконачном љубављу Твојом к нама грешнима, опрости преминулом чаду мојему сва сагрешења његова, вољна и невољна, учењена речју, делом у знању и незнању. Опрости милостиви и наша родитељска сагрешења, да не пребивају она на чедима нашим: јер као што мноштво грехова учинисмо пред Тобом, мноштво тога и не учинисмо што си нам Ти заповедио. Ако преминуло чедо наше, нашом или својом кривицом, боравећи у овом животу и телу своме, радећи у свети није марило за Тебе, Господа и Бога Својега, ако је заволело прелести овога света а није марило за речи Твоје и заповести Твоје, ако се предаваше сластима житејским, а не беше у скрушености због грехова својих, и не упражњаваше бдење, пост и молитву већ их забораву предаваше, молим Те усрдно опрости преблаги Оче чеду мојему сва таква сагрешења његова, опрости и ублажи, ако и какво друго зло учини у животу своме. Христе Исусе! Ти си васкрсао кћер Јаирову по вери и молитви оца њенога, Ти си исцелио кћер жене Хананејке по вери и молби мајке њене: услиши тако и ову молитву моју, не презри мољење моје за чедо моје. Опрости Господе, опрости сва сагрешења његова, и опростивши и очистивши душу његову избави га вечних мука и насели га са свима светима Твојим, који су у векове благоугодили Теби, тамо где нема болести, ни туге, ни уздаха, већ живот бесконачни: јер нема човека који је живео а да не сагреши, једини си Ти изван свакога греха: да када будеш судио свету, чедо моје чује најжељенији глас Твој: продјите благословени Оца Мојега и наследите припремљено вам Царство од настанка света. Јер си Ти Отац милости и дарежљивости, Ти си живот и васкрсење наше, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

МОЛИТВА ЗА ПРЕМИНУЛЕ РОДИТЕЉЕ

Господе Исусе Христе, Боже наш! Ти си сирочади заштитник, ожалошћених прибежиште и плачућих утешитељ. Прибегавам к Теби ја сироти, уздишући и плачући, и молим Ти се: услиши мољење моје, и не одврати лица Твојега од уздаха срца мога и од суза очију мојих. Молим се Теби милосрдни Господе, ублажи скорб моју због растанка са онима који су ме родили и васпитали (са оним који ме је родио и васпитао; са оном која ме је родила и васпитала) родитељима мојим (оцем мојим, мајком мојом) (ИМЕ); душе њихове (душу његову - њену) које су отишле (која је отишла) к Теби са истинском вером у Тебе и с тврдом надом у Твоје човекољубље и милост, прими у Твоје Небеско Царство. Клањам се пред светом вољом Твојом, којом су узети (је узета) од мене и молим Те не ускрати им (му, јој) милости и љубави Твоје. Јер Господе Ти као Судија целога света, грехе и нечистоћу отаца кажњаваш у деци, уницима и праунуцима чак до трећег и четвртог колена: али и милујеш оце ради молитава и доброчинстава чеда његових, унука и праунука. Са скрушењем и умилењем срца молим Те милостиви Судијо, не кажњавај мукама вечним преминуле незаборавне (преминулога-лу незаборавнога -ну) за мене слуге Твоје (слугу Твога -ју), родитеље моје (оца мога, мајку моју)(ИМЕНА), но опрости им (му, јој) сва сагрешења њихова (његова, њена), вољна и невољна, учињена речју или делом, у знању и незнању, и по милосрдју и човекољубљу Твојему, ради молитава Пречисте Богородице и свих светих, помилиј их (га, је) и од вечних мука избави Ти милосрдни О;е отаца и чеда! Даруј ми у све дане живота мојега да се до последњег даха свога не престанем сећати преминулих родитеља мојих (преминулога-лу оца-мајку мога-ју) у својим молитвама молећи се Теби, праведи Судијо да их (га, је) настаниш у местима светлим, у местима пријатним, у местима мирним, са свима светима, одакле су протерани свака болест, туга и уздисање. Милостиви Господе! Прими сада за слуге Твоје (слугу Твога, слушкињу Твоју) (ИМЕ) ову топлу молитву моју и подари им (му, јој) награду Твоју за труд и бригу за васпитање моје у вери и хришћанском благочашћу јер су ме научили (-о, -ла) да пре свега гледам Тебе, својега Господа, и да се усрдно молим Теби, у Тебе јединога да се уздам у невољама, у скорбима, у болестима, и да држим заповести Твоје; зарад њиховог (његовог, њеног) усрдног старања за мој духовни напредак, зарад њиховог (његовог, њеног) топлог приношења молитава за мене пред Тобом и зарад свих њихових (његових-њених) дарова измољених од Тебе за мене, узврати им (му, јој) Својом милошћу, Својим небеским благом и радостима у вечном Царству Твојем. Јер си Ти Бог милостив и дарежљив и човекољубив, Ти си мир и радост, верним слугама Твојим, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом и сада и увек и у векове векова. Амин.

МОЛИТВА ЗА УЧИТЕЉЕ И ВАСПИТАЧЕ
ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 44455124_Molitva

Помињите учитеље своје. (Јевр. 13, 7).

Боже разума, Боже чудеса, живи увек текући Источниче премудрости! Молим Ти се помени у Царству Своме преминуле учитеље моје (ИМЕ) који су просветлили ум мој и настанили у срцу моме дух премудрости и разума, дух заједништва и темељности, дух правде, истине и добродетељи. Молим Ти се Владико буди им милостив у гресима њиховим; ублажи, опрости и отпусти им сва сагрешења која учинише у животу своме речју, делом, помишљу, у знању и незнању. Подај им свети Дародавче, милошћу Твојом, штедрошћу Твојом за сва старања њихова за наш духовни напредак; обаспи их благом милошћу Твојом за благо њихове поуке, за корисност њихових савета и уразумљивања која сејаху и настањиваху у умовима и срцима нашим као блага семена; узврати им за сва блага небесним и вечним Твојим благом, да виде у Теби Боже лицем к лицу вечну истину и да се озарују и насладјују трисијајућом Светлошћу Њеном у бесконачне векове у Царству Твојем. Амин.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА, УБИЈЕНИХ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЧАСТВА

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 61976075_molitva300x264

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 61976075_molitva300x264

Непобедиви, недостижни и слини у боју Господе Боже наш! Ти си по неиспитљивим судовима Твојим послао андјела смрти ономе у скровишту његовом, ономе на селу, ономе на мору, ратнику на бојном пољу, који је узет оружјем које бљује страшну и смртоносну силу, која разара тела, кида удове, разлама кости ратника; верујем, да по Твоме Господе премудром надзору, такву смрт примају заштитници вере и отачаства.
Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти Својој. Молим ти се прими све војнике отишле к Теби у заједницу са војиницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су пали на бојишту за слободу земље Србске од јарма неверника, као заштитнике Вере Православне од нерпијатеља, који су бранили Отадзбину у тешким годинама од бројиних иноплеменика. Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Апостолско Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Србску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач. Прими у миру душе слугу Твојих (ИМЕНА) који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и подари им вечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отадзбину, и помилуј пале у боју православне војнике, Твојим милосрдјем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. Погледај милосрдјем Твојим, о Премилосрдни Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан; прими их милошћу Твојом зарад љутих скорби и тегоба које поднеше у оскудицама, тескобама, у труду и неспавању, глади и зедји, изнуреност и изнемоглост претрпевши, бејући сматрани као овце за клање. Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове. Погледај с небеса Боже, и види сузе сиротих који су остали без очева својих, и прими милостиво за њихмолитве синова и кћери њихових; услиши молитвене уздахе очева и мајки, који остадоше без чеда својих; услиши све милостиви Господе неутешне удовице, које остадоше без својих мужева; браћу и сестре који плачу за својим ближњим, и помени мужеве убијене у пуној снази и цвету младости, као и старце у сили духа и мужества; погледај на скорби нашег срца, види тугу нашу и смилуј се Преблаги онима који Ти се моле Господе! Ти си отргнуо од нас ближње наше, но не лиши нас Твоје милости: услиши молитву нашу и милостио прими оне који одоше к Теби од нас увек помињане слуге Твоје (ИМЕНА); уведи их у посед Твој, као добре војнике који су положили живот свој за Веру и Отадзбину на бојном пољу; прими их у заједницу изабраних Твојих, који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме, као мученике који отидоше к Теби изранављени, окрвављени и у страшним муикама предадоше душу своју; настани у светом граду Твоме све оне које увек помињемо, слуге Твоје (ИМЕНА), као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и дјаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

МОЛИТВА ЗА УМРЛЕ ИЗНЕНАДНОМ СМРЋУ

Неиспитљиви и недокучиви у делима чудесне и дивне бриге Твоје за нас, Господе и неисцрпни у милосрдју Боже наш! Погледај с висине Светог станишта Твога и посети и осени Твојом благодаћу мене грешнога и недостојнога раба Твојега,који ти се моли да сведржећом силом Духа Твога Светога изадје молитва моја пред Твој небесни мислени жртвеник као кад миомирисни. Чуј глас мољења мојега, Боже, Боже мој, и излиј благодатни јелеј утехе и крепости на слабо, скорбно и потиштено срце моје, смућено и следјено неочекиваним удесом, по Твојим неиспитљивим намерама, изненада отргнутог (-ту) од нас смрћу раба Твојега (рабу Твоју) (ИМЕ). О, Премилосрдни Господе! Не одбаци од Лица Твојега, већ поштеди његову (њену) преплашену душу, призвану Твоме праведном Суду у часу кад он (она) то не очекиваше. Одврати од њега (од ње) праведни гнев Твој да га (је) не би јарошћу Твојом изобличио и казнио, већ по великој милости Твојој помилуј ради крсних заслуга возљубљенога Сина Твојега Исуса Христа и ради молитава Пречисте Његове Матере и свих светих Твојих; опрости му (јој) сва сагрешења у знању и незнању учињена. Погледај човекољубивим оком Твојим на његову (њену) веру, уздање и наду у спасоносне заслуге Јединородног Сина Твога, и прими душу његову (њену) из цензурисаноинског окриља Православне Цркве Христове, са земље изненада отишлу, прими милошћу Твојом, благошћу Твојом, благодатном љубављу Духа Твога Светога и усели је у недра Авраама и упокој је тамо као да се овде удостојила у овом животу причестити се Светим, Животворним, спасоносним и бесмртним Тајнама. Ако се њен светилник - вера због недостатка јелеја љубави и добрих дела угасила пред светозарним Лицем Твојим, молим Те испуни хе Свеиспуњавајући, јелејем доброте Твоје и непрекидном светлошћу неизрециве љубави Твоје; разгори Оче светлости, Светодавче Господе, њен умни светилиник, да би умрли (-ла) у Твојој светлости видео (-ла) светлост и прославио (-ла) Те чистим срцем; немој затворити покорном (-ој) рабу Твоме (раби Твојој) (ИМЕ) двери раскошнога поседа Твога. Господе Боже и Оче Неба и земље! Ти не желиш смрти грешника већ милостиво примаш све од њега и за њега учињено ради обраћења и спасења, и Сам благоустројаваш путеве његове, како би жив био, стога Те молим, благоизволи Владико Господе, такодје примити сва дела милосрдја и мољења учињена овде на земљи за умрлога (-лу) раба Твојега (рабу Твоју) и прими скорбни и молитвени вапај срца мога, заједно са молитвама за њега (њу) свештенослужитеља Свете Цркве Твоје! Молим Те Господе помилуј, помилуј раба Твојега (рабу Твоју), ублажи и опрости му (јој) сва сагрешења и грехопаде његове (њене), вољне и невољне, у знању и незнању учињене; исцели многооболелу душу његову (њену), ублажи, умири и просвети узнемирено и тамом обавијено срце његово (њено) и као гладног и жедног Твоје милости испуни га Твојом вечном добротом; јер је Твоје да нас милујеш и спасаваш Боже наш, и Теби Јединоме приличи слава у векове векова. Амин.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ
Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих ( имена ), сродника и предака ( имена ), добротвора (имена ) и свих православних хришћана,
и опрости им сва сагрешења вољна и невољна
и даруј им Царство Небеско.

МОЛИТВА ДРУГА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагршише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... News_20795

Задушнице
Из пројекта Википедија

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле,
Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи нањихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се «нахрани» покојник, односно, да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Задушнице могу бити ускршње, петровске, великогоспојинске, божићне, а негде и јесење – митровске или «велике» задушнице. Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.

Задушнице
извор: презентација СПЦ

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује.
Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: «У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси». Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.
Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: «Ја сам светлост свету.» Та светлост треба да нас подсет и на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се «нахрани» покојник, односно, да душа његова «једе», него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

Наш Патријарх стално говори, саветује и упозорава да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. Патријарх даље каже: «Није ли боље и племенитије свима да поступамо хришћански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести које су се наши преци свето држали.»

На дан задушница се иде у цркву, где се лужи Света Литургија. Тада свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неку пару, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... B33aadb243

ПЕСЕМ МАМИ - ЗАДУШНИЦЕ
ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 7d82cacd45

Кад јутром устанем, тражим те...
...али нема те и боли ме!
Како да ти кажем врати се, кад знам,
да егоизам ништа не доказује.
Отишла си и фалиш ми,
фали ми твој глас, твој загрљај, твој смех, сва ти ФАЛИШ МИ!
Али једино шта ме теши,
да у твоме срцу и души нема ничег вреднијег
него ја.
Како бих желела, да те пољубим,
да те ту и там помало и повредим,
да онда и знаш да постојим!
Знам, да је био овај пут потребан,
али никад у животу нисам нисам помислила,
да ће бити тако незгодан.
Никад ти нисам признала,
да није тако лако одкад си отишла.
Јао што бих те сад загрлила!
Мама знај, да волим те ја,
као што још нисам никог икад тако волела.
ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 2346d1e3c1

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 2346d1e3c1

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

КАНОН ЗА УПОКОЈЕНЕ

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 195aff4134

Песма прва

Прешавши пешке по дну мора као по суву, Израиљ, гледајући гонитеља Фараона где се топи, клицаше: Певајмо Богу песму победну.
Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).
Ко може исказати висину и дубину мудрости Твоје Христе, и моћ Твоју неизмерну, како из ничега све створи одлуком и речју Својом Господе? Стога Те без престанка славимо и молимо: да милостиво примиш душу брата нашега (име), који се упокојио.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Праоца нешега Адама кога си првог створио, он би преварен некада у Едему, Избавитељу, и чу реч Твоју: У земљу ћеш опет отићи од које си и постао. Ти не трпе више да Ад држи Твоје саздање, Спаситељу наш, те га ослободи. Ослободи и брата нашега (име) и упокој га у царству небеском.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти који си на висинама, постаде на земљи заједничар нашега тела смртнога, Владико непропадљивости, да све смртне начиниш бесмртнима и као некада оживиш. Зато и сада уврсти у домове праведника брата нашега (име) који се од нас преселио.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Преславне се ствари говорише о Теби од поколења у поколење, о Ти Која смести у утроби Божју Реч Христа, и остаде чиста Богородица Марија. Зато избави на суду брата нашега (име) који се упокојио.

Песма трећа

Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио Верне Твоје, Благи, и утврдио их на камену исповедања Твога.
Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).
Када дођеш, Боже на земљу са славом, и када дела свакога будеш стављао на мерила, и откријеш све помисли и речи наше, поштеди тада брата нашега (име) и избави га од осуде.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Када мртви са страхом и журбом оставе своје гробове, и када одјекне последња труба, Спаситељу наш, и стекну се страшни Анђели Твоји, Господе, поштеди брата нашега (име), и уврсти га у збор праведника.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Док се небо и земља тресе. Милосрдни Господе, а стихије се у страху распадају, учини да слузи Твоме (име) буде светао сусрет, јер осим Тебе, Господе, он није знао за другог Бога.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Показала си се виша од Херувима и Серафима, Богородице, јер Ти једина прими Бога који се не може сместити, сместивши Га у утроби Твојој. Зато Га моли да избави слугу свога (име) од осуде.

Затим Седален, глас 6.

Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато Христе Боже, упокој престављеног слугу Твога, као Човекољубац.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин.
Свесвета Богородице, за време живота мога не остави мене, људском старању не повери ме, него ме сама заштити, и помилуј ме!

Песма четврта

Христос је моја сила, Бог и Господ, богодолично пева часна Црква кличући од чиста ума, о Господу празнујући.

Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).

Христе Боже, Господару живота и смрти, и владару бестелесних Сила и душа наших, када будеш страшно долазио на земљу у слави, са Анђелима својим да судиш свима народима, уврсти брата нашег (име) са десне стране Теби.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Господе Христе, приклони се к молитвама нашим и чуј молбе наше, и удостој као Човекољубац горњега грађанства Твојега, слугу Твога (име) који је преминуо са вером у Тебе, и да чује Твој слатки глас који га зове на покој.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Сваки смртни одлази јер је земља и пепео, Ти једини Христе остајеш у све векове неизменљив, јер остајеш Бог, стога Те молимо удостој своје непрекидне радости, слугу Твога (име) да би Ти певао захвално: Слава сили Твојој, Човекољупче.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Девојко и Мајко, Ти си радост верним душама, Ти си надање, Ти си уточиште и бедем и пристаниште вернима. Јер Сину својему износиш молбе наше, Пречиста, моли и сада Њега да избави од казне брата нашег (име) који је преминуо.

Песма пета

Молимо се, Благи, Божанском светлошћу Својом озари душе оних који Ти с љубављу долазе рано, да знају Тебе, Речи Божја, истинитога Бога, који долазиш из мрака греховнога.

Упокој, Господе, преминулог слугу Твога (име).

Када дођеш Милосрдни Господе, са славом да судиш праведно овој земљи, и разлучиш праведне од неправедних као што је написано, уврсти на десну страну Твоју и упокој Свемилостиви Господе брата нашег (име) кога си од нас преселио.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Бескрајна је заиста казна онима који живеше разуздано; шкргут зуба, и црв који гризе вечно, и плач неутешни, Господе, огањ ужасни који се не гаси, и мрак вечни. Од свега тога избави слугу Твога (име) добри Господе!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Христе, Спаситељу наш, удостој бескрајне радости и обиља непропадљивости Твојега, брата нашега (име) који је починуо, јер Ти све наше погрешке у животу прашташ о Добри Господе, и он немаше другог Бога осим Тебе.

И сада и увек и у све векове. Амин.

У двема савршеним природама познајемо Те, Господе, Који си у двема вољама и дејствима непомешан, Сина Божјега, Који је од Деве примио тело. Њену божанствену икону поштујемо.

Песма шеста

Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви!

Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).

Рођени као пролазни и смртни, васкрснућмо као од сна непролазни, вели премудри Павле апостол, кад затруби труба. Но тада избави од осуде слугу Твога (име).

Упокој, Господе, пресељеног слугу Твога (име).

Помилуј Боже, помилуј слугу Свога у дан гњева, кад буде стао пред Тобом обнажен. Боже Спаситељу, ослободи тада онога страшног гласа Твојега који шаље у огањ.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Постао си извор живота, божанским јунаштвом изводиш спутане, насели у рајску сладост раба свога (име) који се к теби са вером одселио.

И сада и увек и у све векове. Амин.

О да се Твојим молитвама избави од осуде брат наш (име), Богородитељко чиста, и да га додирне божанствено просвећење Сина Божјега од Тебе неисказано рођенога.

Кондак, глас 8.

Са светима упокој, Христе, душу слуге Твога, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Икос

Ти си, Господе, једини бесмртан; створио си и саздао човека. А ми смо земни, од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељу наш, заповедио и рекао ми: "Земља јеси, и у земљу ћеш отићи", куда сви ми људи одлазимо, творећи надгробно ридање и песму: Алилуја, алилуја, алилуја.
Са светим упокој, Христе, душу слуге Твога, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Песма седма

Анђео учини те усијана пећ даде росу светим младићима, а пламена заповест Божија убеди мучитеље Халдеје да кличу: Благословен јеси Боже отаца наших.

Упокој, Господе, душу преминулог слуге Твога (име).

Имајући на уму Господе, неиздржљивост Твога страшног доласка, када будеш судио по делима свакога од нас, вапијући молимо Те: не погледај, Спаситељу, на грехе слуге Твога (име), били они у знању или у незнању.

Упокој, Господе, престављеног од нас слугу Твога (име).

Дуготрпељиви Господе, неисцрпно море љубави према људима, немој потпуно да поставиш грехе брата нашег (име) на испиту његовом, него му све опрости и спаси га Христе Спасе наш.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Молимо те најправеднији Судијо, када будеш мерио на мерилима дела брата нашег (име), немој судити по правди, него по милости и доброти Твојој, Спасе, претежући мерила која отежавају његова зла дела.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Видећемо чудо над чудима: чудо Твога Рођења, Дјево чиста, Богородитељко; Нека Твоја милост учини нама чудо, и избави све нас и брата нашега слугу Твога (име) од будућег гњева, и спасе све нас.

Песма осма

Светима си из пламена росу источио, и жртву си праведникову водом спалио, јер све што хоћеш, Христе Ти чиниш: Тебе величамо изнад свега у све векове.

Упокој, Господе, душу пресељеног слуге Твога (име).

Човекољубиви Господе Исусе, избави слугу Твога (име), да не буде одведен од Твога лица, и сачувај га од страшне претње Твоје, удостој га да буде просветљен познањем Тебе и да пева непрестано: Отроци благословите, Свештеници појте; људи преузносите Га у све векове.

Упокој, Господе, престављеног од нас слугу Твога (име).

Нека се окрене лице Товје, човекољубиви Господе Исусе, од оних који се никако не уздаше у Тебе, а милошћу и богатством благодати Твоје нека буду даривани они који вероваше у Тебе, јер смо народ Твој и стадо паше Твоје, и Тебе преузносимо у све векове.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Господе Исусе Избавитељу наш, молимо Те, пехар страшни несмешаног напитка што је у Твојој руци, помешај са благошћу и избави од осуде слугу Твога (име), кога си примио са земље, и уврсти га у предео кротких, много милостиви Господе, да би Ти певао и благосиљао у све векове.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Као слуге молимо Те, Богородице, песмом опевана, заједно са безбројним Анђелима и Светитељима: учини да молитве наше буду примљене за брата нашега (име), те да ликује са Светима и да пева Сину Твоме: Људи преузносите Га у све векове.

Песма девета

Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови анђелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо.

Упокој, Господе, душу упокојеног слуге Твога (име).

Када многомилостиви Господе Исусе, поставиш Своје страшно Судиште те земља и море са многим страхом и трепетом, журно пошљу Теби у сусрет све упокојене од створења света, не осрамоти Предобри Владико, брата нашега и слугу Твојега (име), који је с вером преминуо.

Упокој, Господе, заспалог слугу Твога (име).

У вечној успомени остај брате наш (име) који одлазиш на страшни пут, прими за твоју помоћ ове наше молитве као дар од нас, и ако, по Божјој милости, доспеш пред престо Цара славе, помоли се за нас Богу нашему.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин.

Слово Божије и Сине јединородни Исусе Христе, овенчај верног слугу Твога брата нашега (име), снажном руком Твојом Владико добри. И оружјем војске небеске уништи сву силу непријатељску против душа наших, молитвама пречисте Царице наше Богородице, и спаси слугу Свога (име) у вечном царству Твоме. Амин.

Затим ови Тропари, глас 4.

Са духовима преминулих праведника упокој, Спасе, душу слуге Твога, чувајући га у блаженом животу који је у Тебе, Човекољупче!
У почивалишту Твоме, Господе, где почивају сви Твоји Светитељи, упокој и душу слуге Твога, јер си Ти једини Човекољубац.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти јеси бог који је сишао у Ад, и ослободио сужње од окова; сам и душу слуге Твога, Спасе, упокој.

И сада и увек и у све векове. Амин.

Једина чиста и непорочна Дјево, која си Бога непорочно родила, моли да се спасе душа слуге Твога.

Молитва

Боже духова и сваког тела, који си смрт победио и ђавола сатро, и живот свету Твоме даровао; сам, Господе, упокој душу преминулог слуге Твога (име), у места светла, у места цветна, у месту одмора, одакле је одбегла свака болест, и жалост и уздисање. Сваки грех што је учинио, било речима, или делима, или помислима све му опрости, као благ и човекољубиви Бог, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је Твоја правда вечна, и реч је Твоја истина. Па Те молимо спомени, Господе, упокојеног слугу Твога (име), који је у нади на васкрсење, и живот вечни, у побожности и вери живот свој завршио, и опрости му свако сагрешење вољно и невољно, која је сагрешио речима и делима и помислима. И усели га у места светла, у места спокојна, и места одмора, где нема болести, брига и уздисаја. Него се светли светлост лица Твога, и где се од века веселе сви Свети Твоји: даруј њему и нама Царство Твоје, и наслеђе неизречених и вечних добара Твојих, и насладе Твога бескрајног и блаженог живота. Јер си Ти живот, и васкрсење, и покој преминулог слуге Твога (име), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.
Вјечнаја памјат, вјечнаја памјат, вјечнаја памјат!
Бог да му душу прости!

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.

(Преузето са bsn)

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

МОЈИ БЛОГОВИ говоре о мени
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/

АКАТИСТ ЗА ПОКОЈ ДУША УМРЛИХ
ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 454d3279af

Кондак 1.

Господе, Ти који својим недостижним промислом припремаш свет за вечно добро и који си одредио свима време и начин краја живота, опрости грехе свима умрлим од постанка света и милостиво их прими у обитељ светлости и радости и милостиво им рашири очев загрљај. Чуј нас који њима дајемо помен и певамо:
Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Икос 1.

Да би спасао палога Адама и сав људски род од вечне погибије, Ти си, благи Господе, послао у свет Сина Твога, чијим нам је крстом и васкрсењем засијао вечни живот. Уздајући се у Твоје неизмерно милосрђе, очекујемо Твоје нетрулежно царство славе и молимо Те да га дарујеш нашим умрлим. Још Те молимо, Господе, да развеселиш душе свих намучених животним бурама како би заборавили земаљске муке и уздахе. Пригрли их у наручје Твоје као што мати грли децу своју и кажи им: Опраштају вам се греси ваши. Прими их, Господе, у Твоје блажено и тихо пристаниште; отвори одаје анђела и светитеља, како би се и они зарадовали Божанској слави Твојој.
Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 2.

Преподобни Макарије, озарен просвећењем Свевишњега, чуо је глас незнабожачког кипа: "Када се ви молите за оне који страдају у аду, тада и незнабошцима бива олакшање". О, дивна сило хришћанских молитава: њима се и подземни ад осветљава са верницима и неверни примају утеху, када ми за цео свет певамо: Алилуја.

Икос 2.

Понављају се речи Исака Сиријанскога: "Срце које воли људе и све што је живо, свакога часа са сузама приноси молитве за сва створења, да би се сачувала и очистила". По томе и ми смело молимо Господа да помогне свима умрлим од постанка света, вапијући: Господе, дај нам дар пламене молитве за умрле; Господе, сети се свих који су заповедили да се ми, недостојни молимо за њих и избриши њихове грехе; Господе, помилуј све који су без молитвеног опела сахрањени; Господе, прими у Твоја насеља све који су изненада у жалости и радости умрли.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 3.

Ми смо одговорни за беде у свету, за страдања неразумних створења, за болести и муке невине деце, јер су падом људи и грехом разрушени блаженство и лепота створења. О, највећи међу невиним страдалницима, Христе Боже наш, Ти једини имаш власт опростити свима; опрости дакле свима све; поврати свету пређашњу срећу, тако да и мртви и живи нађу мир, вапијући: Алилуја.

Икос 3.

Тиха светлости, Искупитељу васељене, Ти, који љубављу обухваташ сав свет; гле, чује се са крста Твој вапај за непријатеље Твоје:
"Оче, опрости им!" У име Твога свепраштања, ми се усуђујемо молити Небескога Оца за вечни мир Твојих и наших непријатеља: Господе, опрости онима који су проливали невину крв, који су засипали мукама животни пут наш и који су стварали своје благостање на сузама својих ближњих; Господе, немој судити онима који су нас прогањали клетвом и злобом; милошћу узврати онима који су било кога окривили или из незнања ожалостили и нека наша света молитва буде за њих тајна измирења.
Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 4.

Спаси, Господе, оне који су окончали у тешким мукама, који су убијени, који су живи сахрањени, који су затрпани земљом, које су прогутали таласи и огањ, које су звери растргле, који су умрли од глади, мраза и буре или од пада са висине и мученички окончали. Даруј им Твоју вечну радост, како би благосиљали време својих страдања као дан искупљења, вапијући: Алилуја.

Икос 4.

Свима који су отишли у гроб у цвету младости, којима је на земљи припало трновито страдање; свима који нису доживели земаљску срећу, подај Ти сам, Господе, по милосрђу Твоје бескрајне љубави. Награди, Господе, оне који су умрли под тешким бременом свога рада; прими, Господе, у рајске станове младиће и девојке који су умрли и удостој их да ликују на вечери Сина Твог; ублажи, Господе, жалост родитеља за изгубљеном децом; упокој, Господе, све који немају деце, који су сами и нема ко да се моли за њих, и нека нестану њихови греси у зрацима Твога свепраштања.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 5.

Као последње средство да се људи уразуме и покају, Ти си, Господе, даровао смрт. При њеној страшној појави разоткрива се земаљска сујета, утишавају се земаљске страсти и страдања, смирава се горди разум, открива се вечна правда, због чега и окорели грешници безбожници на самртној постељи исповедају Твоје вечно постојање и вапију Твоме милосрђу: Алилуја.

Икос 5.

Оче сваке утехе, Ти осветљаваш сунце, наслађујеш плодовима и веселиш лепотама света и пријатеље и непријатеље Твоје. Верујемо да се и иза гроба не умањује Твоје милосрђе, које милује чак и све одбачене грешнике. Ми бринемо и за окореле и безаконе хулитеље Светиње: Господе, нека буде и над њима Твоја спасоносна и блага воља; сажали се њима, јер су изранављени погибељним неверовањем; нека Те они, који Те нису познавали овде на земљи, познају и љубе на небу; Господе, опрости онима који су окончали без покајања; спаси оне који су погубили себе у помрачењу ума, да се пламен њихове безбожности угаси у мору Твоје благодати.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 6.

Страшан је мрак за душу која је удаљена од Бога; грижа савести, шкргут зуба, вечни огањ и црв који стално нагриза. Дрхтим пред таквом судбином и као што бих се за самог себе молио, ја вапијем: О страдалници у аду, нека сиђе на вас као прохладна роса наша песма: Алилуја.

Икос 6.

Христе Боже наш, Твоја светлост је заблистала онима који седе у тами и сенци смртној. Ти, који си сишао у подземни ад, изведи на слободу оне који су у аду и који се не сећају Тебе јер су одвојени од Тебе гресима, али се нису одрекли Тебе. Господе, твоја чеда страдају, смилуј се на њих; они су згрешили и пред небом и пред Тобом и њихови греси су безмерно тешки, али је Твоја милост бескрајна; посети сироте душе које су се удаљиле од Тебе; Господе, смилуј се на оне који су из незнања одбацивали истину; нека им Твоја љубав буде не као огањ него као рајско освежење.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 7.

Желећи да умрлима пружиш руку помоћи, откриј им се, Господе, у тајанственим виђењима. Јави се живима и надахни их да у молитвама спомињу умрле и чине за њих добра дела и подвиге вере, кличући: Алилуја.

Икос 7.

Црква Христова по читавој васељени свакога дана и часа узноси молитве за све умрле. Пречистом крвљу Божанског венца перу се греси света. Силом молитве за умрле пред Божијим олтаром, усходе душе умрлих из смрти у живот и од земље на небо. Господе, нека ово посредништво Цркве буде умрлима лествица ка небу; Господе, помилуј их заступништвом Пресвете Богородице и свих светих; опрости им ради незлобивих младенаца помилуј њихове родитеље, а сузама цензурисаноа искупи грехове њихове деце; молитвама невиних страдалника и крвљу мученика, поштеди, Господе, грешнике и помилуј их; прими, Господе, наше молитве и милостиње као њихове врлине.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 8.

Цео свет је заједничка света гробница; на сваком месту је прах наше браће и отаца. Христе Боже наш, једини који нас неизмерно љубиш, опрости свима умрлима од почетка света до данас, да ти безмерном љубављу запевају: Алилуја.

Икос 8.

Гле, као ужарена пећ изгледаће велики и страшни дан последњега суда. Обелоданиће се људске тајне, отвориће се књиге савести. Зато вапије апостол Павле: "Помирите се са Богом, помирите се пре тога страшнога дана". Помози нам, Господе, и сузама живих допуни оно што недостаје умрлима; нека им звук анђелске трубе буде весник спасења и у час Твога суда удостој их радосног помиловања; Господе, овенчај славом оне који су пострадали за Тебе и Твојом благошћу покри грехе немоћника; Господе, знајући све по имену, сети се оних који су се у монашком и иночком чину спасли; сети се благословених пастира са њиховом духовном децом.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 9.

Благосиљајте време које пролази брзо, јер сваки час и сваки тренутак приближава нас вечности. Нова брига и нове седе власи су весници пролазности света; оне су сведоци земаљске трулежи, оне јављају да све пролази и да се приближава вечно царство, где нема ни суза ни уздаха, него радосна песма: Алилуја.

Икос 9.

Као што дрво постепено губи своје лишће, тако и наш живот из године у годину нестаје. Празник младости нестаје. Гаси се жижак радости, приближава се удаљена старост, умиру пријатељи, одлазе ближњи. "Где сте ви млади, радосни и срећни?" Безгласни су њихови гробови, али су њихове душе у Твојој десници: осећају се њихови погледи из загробнога света. Господе, Пресветло Сунце, осветли и загреј насеља умрлих; Господе, нека заувек прође горко време разлучења, и удостој нас радоснога виђења на небу; Господе, учини да сви будемо једно с Тобом; Господе, поврати умрлима дечију чистоту и младићску добродушност и нека им вечни живот буде пасхални празник.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 10.

Проливамо тихе сузе на гробовима наших сродника, молимо се са надом и вапијемо са уздањем: "Кажи нам, Господе да си им опростио", дајући о томе нашем духу тајанствено откривење, како бисмо запевали: Алилуја.

Икос 10.

Гладајући на пређени пут живота од првога дана до данас, видим мноштво умрлих, који су послужили на добро. Узвраћајући им дуг љубави, ја вапијем: Господе, удостој небеске славе моје родитеље и моје ближње, који су бдели над мојој колевком и који су ме подизали и васпитали; Господе, наслади небеском храном оне који су ми послужили у тешким данима; све који творе врлине и чине добра, награди и спаси.
Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.

Кондак 11.

Смрти, где ти је жалац, где ти је пређашњи мрак и страх? Ти си одсада жељена, јер сједињујеш нераздвојно са Богом. Ти си велики мир и тајанствено славље. Апостол кличе: "Желим да умрем и будем са Христом". Зато гледајући на смрт као на пут који води у вечни живот, ми кличемо: Алилуја.

Икос 11.

Васкрснуће мртви и устаће они који су у гробовима и развеселиће се живи на земљи, јер ће устати тела духовна, светла и нетрулежна. Суве кости, чујте реч Господњу: Обуците се жилама и покрите се кожом; устаните из седих времена прошлости, јер сте искупљени крвљу Сина Божијег и оживљени Његовом смрћу; над вама је светлост васкрсења; Господе, отвори им сада цео извор твојих савршенстава; Ти си им сијао светлошћу сунца и месеца, како би видели и славу светлошћу озарених ликова анђелских; Ти си их наслађивао лепотом изласка и заласка небеских светила, како би видели и вечну светлост Твога Божанства.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 12.

Тело и крв не наслеђују царство Божије. Докле живимо у телу, одвојени смо од Христа, а ако умремо оживећемо за вечност. Потребно је да се наше трулежно тело обуче у нетрулежно, и смртно да засија бесмртношћу, да бисмо у вечној светлости запевали: Алилуја.

Икос 12.

Очекујемо сусрет са Господом, очекујемо јасну зору васкрсења, чекамо буђење из гробова наших ближњих и обновљење у божанственој лепоти живота умрлих. Свечано славимо и наступајуће преображење свих створења и Створитељу нашем кличемо: Господе, који си саздао свет да се весели у радости и добру, који си нас из дубине греха повратио у светост, дај умрлима да царују у новоме свету, да као светила на небу засијају у дан њихове славе и нека Божанско Јагње буде вечна светлост; Господе, дај и нама да са њима празнујемо васкрсење у вечности и сједини умрле и живе у бескрајној радости.
Господе, неисказана љубави, сети се Твојих умрлих чеда.

Кондак 13.

О премилостиви и безпочетни Оче, желећи да се сви спасу, послао си залуталима Сина свога и излио Животворнога Духа. Помилуј, опрости и спаси наше умрле сроднике и ближње и све који су од памтивека умрли; и њиховим заступништвом походи нас, те да заједно са њима певамо Теби, Спаситељу Богу победну песму: Алилуја.
(Овај кондак се чита три пута, а затим се поново читају Икос 1 и Кондак 1)

Молитва

Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти сам, Господе, упокој душе умрлих чеда твојих: најсветијих патријараха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље овога светога храма, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене, изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедали и молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба а за њих се неко од верујућих молио (овде спомените имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као добар човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти једини без греха и правда је твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти васкрсење и живот и покој умрлих чеда твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.

(Преузето са bsn)

Да Господ упокоји душе уснулих слугу својих!

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

KAKO SE MOLITI ZA ONE KOJI SU UMRLI NEKRŠTENI
KANON SVETOM MUČENIKU UARU

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 40d110f39e

Naslov originala:
Kak molitísŢ za umersih nekreůennńmi. Kanon sv. muceniku Uaru.
Moskva, 2001.
Sa ruskog prevela:
Dr Ksenija Koncarevic

ŽITIJE SVETOG MUČENIKA UARA

Sveti mucenik Uar (? 307) ziveo je u Aleksandriji, glavnom gradu Egipta, sluzeci kao vojni staresina. Verovao je u istinitoga Boga, ali je, plaseci se bezakonih idolopoklonika, svoju veru skrivao. Kada je otpoceo progon hriscana, sveti Uar nocu je obilazio tamnice i pomagao zatocenima zbog vere Hristove. Jedne noci sveti Uar dodje u tamnicu u kojoj bese zatvoreno sedam ucitelja hriscanskih. Sveti Uar zamoli ih da se pomole za njega, kako bi se izbavio od straha pred mucenjima sto ih valja za veru pretrpeti. "Plasis li se muka prolaznih, neces izbeci ni one koje ostaju zanavek! Ako te je strah da Hrista ispovedis na zemlji, neces ugledati Lice Njegovo na nebesima!" - porucise mu duhonosni ucitelji. Cuvsi te reci, Uar sveti oseti u sebi toliku ljubav prema Bogu, da odluci da pretrpi sva stradanja radi Imena Njegovog, te ostade u tamnici. Narednog jutra jedan stradalnik preminu od rana. Sveti Uar, izasavsi zajedno sa sestoricom ucitelja pred namesnika, odvazno ispovedi svoju zelju da sam postrada umesto preminulog suznja. Tada ga podvrgose ljutom istjazavanju (mucenju): stadose ga nemilosrdno tuci motkama, strugati mu telo gvozdenim nozevima, pa ga napokon prikovase za drvo glave okrenute nadole, svu mu kozu odrase, a utrobu mu razdirahu dok mu sva creva ne poispadase na zemlju. Sveti se moljahu za njega i krepljahu ga u podvigu. Namesnik zapovedi da ih vrate u tamnicu, a sveti Uar zavapi: "Ucitelji moji! Pomolite se Hristu za mene poslednji put, jer se dusa moja, evo, vec razlucuje od tela. Blagodarim vam sto ste me Vecnom Zivotu priveli!" Posle nekoliko sati sveti Uar preminu. Mucitelji bacise telo njegovo na bunjiste, da ga psi razvuku.
Jedna blagocestiva udovica, blazena Kleopatra, za to vreme sastradalno posmatrase stradanja svetoga Uara. Kada telo njegovo bese baceno izvan grada, blazena Kleopatra tajno ga odnese u svoj dom i sahrani ispod svoje spavace sobe. Ova pobozna hriscanka neprestano paljase svece nad grobom Uarovim i toplo se moljase, drzeci za njega da je veliki zastupnik i posrednik pred Gospodom. Kada je progon prestao, blazena Kleopatra vrati se u Palestinu, u svoje rodno selo Edru. Govoreci da su to posmrtni ostaci njenog supruga, Kleopatra prenese mosti mucenikove i pogrebe ih u grobnici svojih predaka. Svakodnevno ona odlazase na grob, prisluzivase svece, kadjase tamjanom. Vodjeni njenim primerom, i drugi hriscani pocese pribegavati molitvama svetoga Uara, i gle, na grobu se dogodise brojna isceljenja.
Mnostvo hriscana okupljalo se kraj groba Svecevog, tako da blazena Kleopatra resi da sazida hram njemu u cast. U to doba sin njezin napuni 17 godina. Blazena Kleopatra izdejstvova za njega visoki polozaj u vojsci. Kada gradnja hrama bese zavrsena, Kleopatra pozva episkope, svestenike i monahe, te cesne mosti svetog Uara behu prenete na skupoceni odar. Na mosti Kleopatra blazena polozi pojas i vojnicku uniformu koju je njen sin trebalo da ubrzo obuce, usrdno se moleci svetome Uaru da izmoli za njenog sina od Gospoda ono sto ce biti Njemu ugodno, a sinu na korist.
Posle osvecenja hrama, mosti svetog Uara pogrebose ispod prestola na kojem bese otsluzena Sveta Liturgija. Posle sluzbe blazena Kleopatra priredi posluzenje za sve prisutne. Ali iznenada Jovana poce tresti groznica; u samu ponoc on se upokoji, ostavivsi cenzurisano da neutesno tuguje. Blazena Kleopatra placuci pohita u hram i, pavsi na kolena pred grobnicu, poce koriti svetog mucenika: "Toliko sam se trudila tebe radi, pa zar si mi tako platio? Zbog tebe sam muza svoga prezrela, na tebe polazuci sve uzdanje svoje! A ko ce moje telo pogrebsti? Bolje mi je da sam umrla, nego sto sam docekala da sina svoga vidim nepomicnog i bez daha! Vrati mi ga, ili me odmah uzmi sa ovog sveta, jer mi je od gorke tuge zivot dodijao!"
Od krajnje iscrpljenosti, slomljena tugom, blazena Kleopatra zaspa kraj groba. I gle, u snovidjenju javi joj se sveti Uar, drzeci za ruku sina njenog. Obojica bejahu blistavi poput sunca, a odeca im bese bela kao sneg; na njima se blistahu zlatni pojasevi, i prekrasni venci ukrasavahu im glave. Blazena Kleopatra pade pred noge njihove, a mucenik Uar je podize i rece: "O, zeno, zasto ropces na mene? Zar je moguce da mislis kako sam zaboravio sva dobrocinstva koja si mi pruzila? Mislis li da ne priklanjam uho molitvama tvojim, da se ne molim za tebe Bogu? A pre svega zastupio sam se pred Bogom za srodnike tvoje, sa kojima si me u grobnici sahranila, da im se otpuste gresi njihovi. Zatim sam sina Tvoga uzeo na sluzbu Cara Nebeskoga. Nisi li sama uznosila molitve da zaistem od Boga ono sto je Njemu ugodno, a sto je na korist tebi i sinu tvome? Sin tvoj sada stoji pred Prestolom Bozijim i sluzi Caru Nebeskome; ali, zelis li da on sluzi caru zemaljskom i privremenom, uzmi ga k sebi". Tada mladic zagrli svetog Uara i rece: "Nemoj, zastupnice moj! Ne slusaj reci majke moje, od zajednice sa Svetima ne odvajaj me!" Obracajuci se Kleopatri blazenoj, sveti Jovan rece:"Sto places, majko? Primljen sam u vojsku Nebesku, gde pred Hristom stojim skupa sa horovima Andjela". Blazena Kleopatra ce na to: "Uzmite i mene sa sobom, da prebivam onde gde ste vi". No sveti Uar joj uzvrati: "I ovde, na zemlji, ti si ipak sa nama; idi u miru, a mi cemo doci da te uzmemo kada to Gospod zapovedi".
Rekavsi ovo, oni postadose nevidljivi. Dosavsi sebi, blazena Kleopatra oseti radost neizrecivu i poveri svestenicima svoje vidjenje; sa pocastima oni pogrebose sina njenog kraj groba Uara svetog, ne placuci vise, nego se radujuci u Gospodu. Posle toga, razdavsi imanje svoje, Kleopatra se nastani kraj crkve svetog Uara, dane i noci provodeci u postu i molitvama. Svake nedelje za vreme molitve javljao joj se sveti Uar zajedno sa sinom njenim. Posto sedam godina provede tako u podvizima i blagougodi Bogu, blazena Kleopatra prestavi se 327. godine.
Sveti mucenik Uar uziva osobito postovanje medju Rusima. Njegovom zastupnistvu hriscani pribegavaju moleci se za zdravlje odojcadi i male dece, kao i za olaksanje udela dusa umrlih srodnika koji nisu primili Sveto Krstenje i dece umrle u utrobi materinoj ili na porodjaju. Spomen mu se slavi 19. oktobra (1. novembra po novom kalendaru).

KANON SVETOM MUČENIKU UARU,
KOME JE BILA DATA BLAGODAT
DA IZMOLI U BOGA MILOST ZA UMRLE KLEOPATRINE RODITELjE,
KOJI SE NISU UDOSTOJILI PRIMANjA SVETOG KRSTENjA

Pesma 1, glas 8.
Irmos: Potopivsi kolesnicu gonitelja Faraona, zezal Mojsijev cudo ucini: krstoobrazno more razdelivsi i nadvladavsi, Izrailja koji pesice bezase i pesmu Bogu pevase spase.
Pripev: Sveti mucenice Uare, moli Boga za nas.
Neka Te umoli, Gospode, sveti mucenik Tvoj Uar: zaodeni se u milost i dobrocinstva, a ona ce se sve do ada izliti, Covekoljupce, bogatim milosrdjem Tvojim razveselivsi one za koje se molimo (ovde pomenuti imena pokojnika).
Mucenice Hristov veliki, opomeni se ovih ozaloscenih i bespomocnih (imena), koji sede u mraku i senci tame neprozirne, i za njih se moliti ne prestaj, milostivom Gospodu pripadajuci, dokle im ne poda utehu preizobilnim milosrdjem Svojim.
Za srodnike Kleopatre predivne uspeo si milost od Gospoda izmoliti, mukotrpnice slavni, pa si tako i danas, neodstupno predstojeci, kadar od muka osloboditi (imena), kojih se secamo; pomolis li se za njih usrdno, Vladika ce im tebe radi utehu podati po velikom milosrdju Svome.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Dobra Pomocnice bespomocnima, pogledaj sa visina slave Svoje, Vladicice, na tamu adsku, i vidi ljutu nevolju stradalnika kojih se pred Tobom secamo (imena), i nemoj prestati za njih moliti Sina Svoga, milostivog Gospoda i Vladiku, dokle im utehu ne poda po preizobilnom milosrdju Svome.

Pesma 3.
Irmos: Ti Koji si u pocetku Nebesa razumom utvrdio i zemlju na vodama osnovao, Hriste, utvrdi me na kamenu zapovesti Tvojih, jer nema svetoga kao sto si Ti, Jedini Covekoljupce.
Vojsku svetih Sila Nebeskih pokreni na molitvu, mucenice, i ucini delo predivno, i veliko, i casno, donesi radost onima koji nade i utehe nemaju ? kukavnim praroditeljima nasim sto u neverovanju umrese i onima kojih se sa njima secamo (imena), da im Gospod podari oprostaj i milost veliku.
Mukotrpnice slavni, koji si Hristu omilio, opomeni se koliko za slobodom ceznu suznji i koliko joj se raduju; tako i radost srodnika nasih, i ostalih koji su zbog neverovanja na vecne muke osudjeni (imena), nece imati kraja, ako im izmolis od Gospoda oprostaj i milost veliku.
Uare, stradalnice dobropobedni, milostiv budi prema molbama nasim, i vidi neizrecivu nevolju pacenika (imena), pa sazalivsi se, ne sustajuci moli Vladiku Covekoljupca da im podari oprostaj i milost veliku.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Uzdanice celoga sveta, obitaliste Bogu omilelo, Ti Koja si sa Bogom izmirenje nase, Vladicice Marijo, primi molbe sto Ti ih upucujemo pred Tobom stojeci, i ne prestaj moliti se Sinu Svome, Gospodu svega, da Tebe radi podari beznadnima (imena) oprostaj i milost veliku.

Sedalen, glas 5:
Kao sto se molis za sav svet, velikomucenice, ne sustajuci, istuci svima milost, pa i prestupnicima koji su na sve moguce nacine Vladiku ozalostili i neprestano Ga ozaloscuju, i onima sto su delima mrtvim sebe do kraja smrti predali, za vecnost poputninu ne stekavsi i nepocinstva razna ucinivsi, tako isto, mukotrpnice, stani na molitvu i za umrle srodnike nase (imena): sve sto je u moci Tvojoj cineci, ne odstupi, moleci se i pripadajuci Gospodu, prema svima ljubavlju ispunjenom, da oprosti i pomiluje one sto sede u tami i zalosti gorkoj.
Drugi sedalen, glas 3:
U radosti vecnoj nastanjeni, imenjace spokoja Nebeskog, Uare veliki, odvazan svagda buduci, odvazi se da pred Gospodom pomenes ozaloscene praroditelje nase: jer i ako se grobova njihovih ne dotaknes, ipak im se usrdnim sastradalnim moljenjem prisajedinjujes. Stoga pripadni sa molitvom, jer nece odbaciti Vladika predstojanje Tvoje, nego ce, neizmernom dobrotom podstaknut, poslati stradalnicima izbavljenje i milost veliku.
Slava, i sada:
Bogorodicen: Presvetla Gospodjo, Koju sile Nebeske opevaju i svagda velicaju, Mati Cara svega, gde ce se i kada pokazati preizobilna slava Tvoja i velicanstvo, ako ne onda kada se za gresnike zastupas i sav svet molitvama Svojim zakriljujes? Stoga i sada, Vladicice, pokazi moc svoju obilatu: toplim molitvama Tvojim izbavi od gorkih muka srodnike nase sto u neverovanju i nekrsteni umrese, kao i one kojih se sa njima secamo (imena), i podari im izbavljenje i milost veliku.

Pesma 4.
Irmos: Ti si moja sila, Gospode, Ti si bedem moj, Ti si Bog moj, Ti radovanje moje: nisi ostavio narucje Ocevo, ali si nas jadne udostojio posete Tvoje. Stoga Ti sa prorokom Avakumom klicem: slava moci Tvojoj, Covekoljupce.
Kada vec, mukotrpnice, ljubav imas prema svima sto ti sa verom priticu, onda i dopusti da prema tebi ljubav pokazu oni sto ti se mole. Jer sta ce Covekoljubac, zeleci da te proslavi, uciniti, ako nece podariti zudjenu milost nevoljnim i svake radosti lisenim vecnim suznjima (imena). Zato, mucenice hrabri, ne prestaj ni ubuduce moliti se za njih.
Ljuta studen i nepogoda u kojoj se ne nazire spasenje okruzuju one sto u nedacama umrese, i plac teskobni svuda je u naseljima onih kojih se sada secamo (imena). Ali ti, mukotrpnice, pohitaj da ih sa pravednicima sjedinis, i ne prestaj moliti se za njih.
Neka praroditelje i srodnike nase i sve koje sa njima pominjemo (imena) ne proguta zanavek tamnica ada: stradalnice cudesni, koji si silu neverovanja i moc greha skrsio, moli se ne sustajuci, mucenice, da im Gospod oprostaj podari, kao i sinu Kleopatrinom.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Tobom, Precista, poznasmo da nam Sazdatelju svega valja slavu uznositi, i blagodareci Tebi naucismo da istinitog Spasitelja, od Tebe ovaplocenog, velicamo; Tebe, Vladicicu, hvalimo, Tebi se klanjamo i molimo: pomiluj u neverovanju umrle srodnike nase (imena), i ne prestaj moliti se Sinu Svome za izbavljenje njihovo.

Pesma 5.
Irmos: Zasto si odvratio od mene lice Svoje, Svetlosti nezalazna, te me, kukavnog, prekri nekakva tudja tama? Obrati me, i k svetlosti zapovesti Tvojih upravi staze moje, molim Ti se.
Svaki dar, mucenice, i svaka milost sto se od milosrdnog Gospoda izliva, predivni i precudesni jesu, i jedni drugima domecu se zarad oprostenja grehova onih sto u bescascu umrese (imena), ovo oprostenje velicanstvenim cineci. Zato i sada pohitaj, mucenice, umoli Vladiku da velika dela ucini.
Ne odvrati lice Svoje, Vladiko, od preklinjanja nasega, i ne pomeni mnostvo grehova nasih, no se seti milosti Svoje od pamtiveka prema nama projavljene, i radi covekoljublja Tvoga, radi Uara, stradalnika odvaznog, nemoj umanjiti bogatstvo bezmernog milosrdja Tvoga, vec izlij milost i oprostaj onima kojih se secamo (imena).
Kao sto se covekoljublje Vladicino rasprostire i na one sto su na moru daleko, tako i ti, velikomucenice, sada stani na molitvu i, pripadajuci Gospodu, umoli Ga da pomiluje one srodnike nase sto daleko od vere, i otudjeni od Krstenja pomrese, i sve kojih se sa njima secamo (imena), te da im oprostaj i milost veliku podari.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Zastupi se za nas slabasne, Vladicice, i svagda sa nama u nevoljama budi, na svakome mestu i u svakome trenu pomoc nam pruzajuci. Jer Ti si Nada i Uzdanica svih hriscana: ne odbaci molbe nase, no ucini ono sto je savrseno i ispunjeno neizrecivom blagodacu Tvojom.

Pesma 6.
Irmos: Ocisti me, Spase, jer su mnoga bezakonja moja, i iz dubine zala izvedi me, molim Ti se: k Tebi zavapih, Ti me uslisi, Boze spasenja moga.
Neka se ne raduju neprijatelji u drskosti svojoj, videci duse porobljene; toplim molitvama svojim, mucenice, razori htenja demonska, moleci se Gospodu da oprostaj podari onima kojih se secamo (imena), te da i njih i nas od vecne muke izbavi.
Izvoriste podviga nasega jeste oprostaj grehova srodnicima Kleopatrinim; stoga se usudjujemo vapiti ti da predstanes na molitvu za one kojih se secamo (imena). Ne prezri, velikomucenice, i ne odbaci prozbe nas gresnih, no pohitaj da im od Hrista Gospoda oprostaj i izbavljenje od gorkih muka izmolis.
Onima sto zbog neverovanja u provaliju zla dospese i cija nada na dobro zbog toga sto Boga prognevise propade, ti, mukotrpnice, odvazno predstavsi, od Cara Nebeskog radost otpustenja umesto strasnog mucenja izmoli, i, izbavivsi ih od zalosti, u milosti Gospodnjoj sacuvaj ih.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Ima li zla kadrog, Vladicice, nadvladati majcinske molitve Tvoje? Uistinu, nema; zato predstani sada i moli se za one sto Tebe mole (imena), ucinivsi da dobiju radosni oprostaj, izbavljenje i milost veliku.

Kondak, glas 4:
Za Hristom posavsi, mucenice Uare, i casu Njegovu ispivsi, venac mucenicki stekao si, i sa Andjelima likujes; moli se neprestano za duse nase.
Ikos:
Opomeni se reci nasih, svetli zitelju Nebeski, slavni velikomucenice Hristov Uare, vecnoga mira imenjace, koji si ogromnim stradanjima svojim svetlo i tesko dostupno obitaliste mira stekao, daleko od tamnice neprozirne, i muke neprestane, i nevolje; pohitaj da Bogu ugodnim molitvama Tvojim izbavis tuzne sluge (imena), za koje ti se molimo, predstojeci i sa usrdjem vapijuci. Ispuni molbe nase, Sveti, i Hrista Boga moli neprestano za duse nase.

Pesma 7
Irmos: Nekada u Vavilonu plamen isceze pred silaskom Bozijim; stoga mladici u peci radosno, likujuci kao da su u gradini rascvetaloj, pojahu: Blagosloven jesi, Boze otaca nasih.
Ti, Gospode, poput sunca sve prosvetljujes, i na sve dazd preizobilno izlivas, i onima koji Te prognevljuju neprestano milost darujes: i sada pocuj stradalnika Tvoga Uara, i izlij milost Svoju beskrajnu na otudjene srodnike nase u neverovanju umrle, i na one sa njima (imena), Covekoljupce.
I sada, kao nekad, darezljiv budi, Vladiko, i molimo Te, Milostivi, ucini nam ono sto si Kleopatri ucinio; milost Svoju i milosrdje izlij na one sto ih se secamo (imena), jer si Ti neiscrpni izvor milosti.
Umom se uznoseci k Tebi, Gospode, Prorok opeva milost Tvoju u vekove; i mi verujemo da nisi osiromasio u milosrdju Svome, jer nema granica dobroti Tvojoj. Molimo Ti se, izlij milost Tvoju na one sto potonuse u dubinu morsku, i ispuni ovo radi mucenika Tvoga, Vladiko nas.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Gorom Te naziva medju prorocima premudri, i mi mu verujemo, i znamo da iz Tebe Kamen Bogorodjenja bez doticaja muskog proizidje; kroz Njega nase spasenje i izbavljenje iz dubina adskih zadobismo, Vladicice, pa Ti i sada iz ada izbavi one kojih se secamo (imena), da Tebe, Svemilostivu, neprestano velicamo.

Pesma 8.
Irmos: Sviralama koje u glas odjekivahu i ljudima bezbrojnim sto se liku u polju Duri poklanjahu tri mladica se ne pokorise, no Gospoda opevahu i slavoslovljahu u sve vekove.
Sasudi milosti neka budu reci Tvoje davnasnje, Gospode, koje nadu nasu krepe, jer si poslusao Svete Tvoje, Gospode, i pomilovao u neverovanju umrle; zato Ti i sada na molitvi zastupnistvo njihovo prinosimo, da radi molbi njihovih milost podaris onima sto izvan Pravoslavlja umrese (imena), u znanju i neznanju ozalostivsi Te.
Jagnje Bozije, Koji si nas Precistom Krvlju Svojom iskupio, i Koji si moljenje Teklino i Grigorija blazenog uslisio, i molitvu Metodija sa mnogima i Makarijevu prozbu primio, umrlima u zloverju radost i izbavljenje podavsi, i podstakavsi Zlatousta da napise kako se za njih valja moliti, primi, dakle, Vladiko, sa njima i Uara slavnog, i molitvama njihovim onima kojih se secamo (imena) oprostaj podari i pomiluj ih.
Radost nam izmoli, velikomucenice, jer cemo se uzveseliti ako blagodareci molitvama tvojim ugledamo izbavljene od vecnih muka srodnike nase (imena); molitve Tvoje Vladika svagda cuje i molbe Tvoje ispunjava, i zato ne posustani moleci se za takve i sada, da te svagda slavimo.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Preneporocna Vladicice, u Tebe je izobilje milosrdja i svakovrsnih dobara, o divna i Nenevesna Majko Careva; gde cemo milost zadobiti ako k Tebi ne pohitamo, padajuci pred Tobom, jer si nam Ti Reku sladosti koja obilno tece rodila, Preblagoslovena.

Pesma 9.
Irmos: Nebo zadrhta, i krajevi zemlje zadivise se, kada se Bog javi u telu kao covek, i kada se utroba Tvoja pokaza sirom od Nebesa. Zato Tebe, Bogorodicu, horovi Andjela i ljudi velicaju.
Neka Ti Gospod moc podari, Uare slavni, da Bogougodnim molitvama tvojim budu podignuti oni koji su do kraja od Njega otudjeni, i neka obilje milosrdja na njih izlije, jer je On jedini Darodavac milosti i milosrdja, i Njemu se, ne sustajuci, moli, stradalnice, da oprostaj i pomilovanje podari onima kojih se secamo (imena).
Delo ucini predivno, velikomucenice, i slave tvoje dostojno, da od Gospoda oprostaj i pravednog gneva prestanak izmolis praroditeljima nasim, koji sada u zalosti zbog mracnog zloverja svoga prebivaju; odvazno se zastupi za izbavljenje njih sto su u zalosti i iscekivanju najljucih muka (imena), znajuci da ce Gospod zapovediti da im se oprostaj podari.
Ima li cuda divnijeg, i slave velicanstvenije, i milosrdja veceg od toga sto ces ti, mucenice, sazalivsi se, umoliti milostivoga Gospoda da otpusti greh bescasca onima kojih se secamo (imena), od ljute ih muke izbavivsi.
Presveta Bogorodice, spasi nas.
Bogorodicen: Vladicice milostiva, covekoljubiva i nezlopamtiva, primi zalne molitve nase i zastupaj se neotstupno pred Sinom Tvojim i Vladikom, da pomiluje i oprosti greh izvan vere pravoslavne umrlim srodnicima nasim i onima koje sa njima pomenusmo (imena), i podari im otpustenje i nastanjenje u mestu milosti, koje se od njih nikada oduzeti nece.
Svetilan:
Uslisi po pravdi, Vladiko Gospode, Ti koji si oprostaj praroditeljima Kleopatrinim podario, i sada molitvu velikomucenika Tvoga Uara i nas mnogogresnih koji Ti predstojimo: izbavi od muka one sto ih u zalosti pred Tobom pominjemo (imena). Pohitaj, Mnogomilostivi, da ih izbavis, jer si mocan to uciniti, Blagi.
Slava, i sada:
Bogorodicen: Pohitaj, Bogorodice, da uslisis molitvu nasu, sto Ti je u Crkvi Tvojoj prinosimo, i odobrovolji, Bogoroditeljko, Sina Svoga i Vladiku, da pomiluje i od pravednog greha razresi umrle praroditelje, prijatelje i srodnike nase (imena). Brzo priteci, Svemilostiva, da ih izbavis, jer si kadra to uciniti kao milostiva, Ti Koja svakome milost zelis.

IZ SLUZBE MUCENIKU UARU

Na "Hvalite" stihire na 4, glas 2:
Sta cemo ti prineti, mucenice divni, jer svaka crkva Tebe cestvuje kao slavom Nebeskom od Vladike Hrista proslavljenog? I sada sa Andjelima predstojis Onome Koji ti blagodat velike odvaznosti pred Njim darova, Uare slavni, mucenice Hristov; Njemu se moli da oprosti onima sto izvan vere Pravoslavne umrese (imena) i da spase duse nase.
Mucenice sveti, Uare veliki, gledajuci stradalnike Hristove, u ranama teskim, revnoscu za Gospoda razegavsi se, Cara Nebeskoga pred muciteljem ispovedio si, i za Njega hrabro postradao; Njega moli da milost posalje u neverju umrlima (imena) i da spase duse nase.
Predivni Uare, velicanstvena je slava tvoja! U radosti neprolaznoj veselis se, sa Silama Nebeskim na visinama likujes, i jasno vidis Svetu Trojicu, svetloscu Bespocetnog Sijanja nasladjujuci se! Seti se i nas u radosti svojoj, opomeni se i muka srodnika nasih sto u bescascu umrese (imena), i moli Hrista Boga da njih pomiluje i da spase duse nase.
Spokojstva vecnoga imenjace, mucenice slavni, na korist nasu i spasenje od Boga nam dati! U stradanjima za Hrista prosvetio si se, kao Andjelima svetim ravan pokazao se, i Gospoda molis da svetu smirenje daruje, a onima kojih se secamo (imena) izbavljenje. Usrdno Te molimo: prozbe nase sto ih ovde kazujemo primi i ka Hristu Bogu uznesi, i svima milost veliku nisposlji.
Hodite, mucenika svetih poklonici, okupite se danas revnujuci: uzvelicajmo mukotrpnika, od Neba ovencanog, velikomucenika slavnog Uara, i zavapimo mu, moleci se i govoreci: o, vojnice divni i hrabri, vojvodo Hrista Cara, sidji i poseti ovo slavlje nase, pogledaj kako ti na molitvi predstojimo i nase prozbe primi! Ne zaboravi da pomilujes one kojih se secamo, srodnike nase u neverju pale; kao sto si srodnike Kleopatrine, nevernike, molitvama svojim od muka vecnih oslobodio, tako se opomeni dedova i pradedova nasih i onih sa njima sto su bogoprotivno pogrebeni i nekrsteni umrli (imena); zastupi se za njih pred Hristom Bogom, Podvigopoloznikom tvojim, za Koga si revnosno postradao, i pohitaj da im od vecne tame izbavljenje izmolis, a dusama nasim oprostaj i milost veliku.[/quote]

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 8c34b4cca1

.
gaga_dragana

ДАНАС СУ ЗАДУШНИЦЕ

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака(имена), добротвора (имена) и свих православних Хришћана, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна и дарујим Царство Небеско.
Достојно је уистину блаженом звати Тебе Свагдаблажену и Пребеспрекорну и Мајку Бога нашега, Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе Која Бога Слованепорочно роди, сушту Богородицу ми Те величамо.
Слава Оцу и Сину и Духу Светоме, сада и свагда и у вековевекова. Амин.
.

СВЕШТЕНИК МИХАЈЛО МИХАЈЛОВ ОДГОВАРА
НА НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА О СМРТИ...

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... D38b6dfc36

- Оче, да ли је човек створен смртан?

- Бог није створио смрт. Бог је створио човека бесмртним. Али Адаму је дата једна заповест, чије преступање је значило отпадање, одрицање од Бога и од Вечног Живота. Грчки богослов, митрополит Јеротеј (Влахос) пише: “Грех, чијом последицом се јавља смрт, је Адамов пад у рају сладости. Бог, који је дао човеку заповест да не једе забрањени плод, у исто време га је обавестио: Онога дана када окусиш његов плод, смрћу ћеш умрети” (Пост. 2.17). И заиста, када је учињен тај грех, смрт је ушла у човеково биће, прво смрт духовна, која се изражава у одвојености човекове душе од Бога, а онда и смрт телесна - одвајање душе од тела”. Адам је отпао од Бога духовно, а одмах после тога је следила и смрт телесна.

Али дошао је Христос, Син Божији, да спасе човека од греха и да спасе човека од смрти. Пре Христовог Васкрсења врата Раја су била затворена и сви, чак и праведници су ишли у ад. Ради тога ми на икони Васкрсења Христовог видимо људе, на чијим главама сијају ореоли. Христос нам је отворио врата вечног живота и од тог момента смрт представља рођење за вечни живот.

- Како човек треба да се припрема за свој крај и када треба да почне?

- Хришћанин треба да се сећа тога да је он смртан, да нас Господ може узети Себи свакога часа, сасвим неочекивано за нас. Господ каже: “У чему вас затекнем, у томе ћу вам и судити”, а свети оци напомињу: “Сећај се смртног часа и навек нећеш згрешити”.

Свако вече ми читамо молитву “Господе, неће ли ми овај одар гроб бити?”, то значи да одлазећи на спавање, ми треба да помислимо да се можда нећемо пробудити. Стога је потребно да се кајемо пред Богом свакога дана и свакога часа, треба редовно да се исповедамо, да се причешћујемо, да живимо тако, да би били спремни да станемо пред Суд Божији и да се надамо на Његову милост.

- Како да поступамо са блиским људима? Треба ли напомињати својим неоцрковљеним старијим ближњима, да треба да се припремају за смрт?

- Мислим да обавезно треба, али с љубављу. Јер се после ми можемо “угристи за лакат”, што нисмо човека упутили на пут спасења, што се није причесто. Колико сваки свештеник зна случајева, када рођаци долазе у цркву баш у последњи час, моле их да дођу умирућем, али често се дешава да је већ касно…

Например, недавно смо причешћивали 100- годишњег човека, који се ни једном у току целог свог живота није причестио. Човек је проживео 100 година и ни једном се није причестио! Слава Богу, он је био при свести и било је могуће упутити га.

Десио се случај код свештеника којег познајем, позвали су га у кућу код баке која је умирала, И која је била без свести. Не би требало причешћивати човека који није свестан, ради тога је о. Сергеј гласно упитао: “Хоћемо ли се причестити?"- и она је на један тренутак дошла себи и рекла: “Да”. О. Сергеј ју је причестио, и она је буквално после пола сата преминула.

Није потребно одуговлачити до последњег часа. Свима је добро позната изрека “мементо мори” (сећај се смрти). Потребно је да се увек сећамо смрти. Како смо дошли у овај свет, тако ћемо и отићи. Младим људима који ће бити једном родитељи, а и старијим треба напомињати да се сећају смрти. Ми се спремамо за спавање после дневних послова, тако је и с нашим животом: пробудили се - родили се, радујемо се животу, а онда одговорности, послови, пролази живот, на крају застанемо, хоћемо да се одморимо, спремамо се за прелазак у други свет.

- Нећемо ли наљутити наше ближње, што им о томе говоримо? Јер је сада, посебно на западу, а помало и у нашој држави тема смрти постала готово забрањена и сви се труде да је избегавају...

- Они ће се вероватно увредити, али када наступи смртни час, они ће увидети шта су све пропустили. У мојој личној пракси десио се овакав случај: председник једног колхоза, причестивши се први пут пред смрт, био је просто зачуђен зашто се раније није причешћивао, а ето он умире, и како је он пре могао без цркве…

Човек пред лицем смрти постаје потпуно другачији, ми то још нисмо доживели, али сваки ће човек то доживети, однос према прошлом у животу мења се пред лицем смрти. Сав живот тренутачно пролази пред очима човека. Добро је ако се удостојимо тихог, хришћанског краја, али има много и трагичних смрти. Ради тога треба увек бити спреман за смрт.

- Је ли потребно скривати од ближњих лошу дијагнозу. Треба ли их тешити и говорити им да није ништа страшно са њиховим здрављем или се треба трудити да их припремимо за прелазак у вечни живот?

- Сада је медицина дошла до тога да може да успостави дијагнозу, и човека у сваком случају треба некако припремити на то.

Ове године сам на Светлу Седмицу опевао слушкињу Божију Галину. Млада жена је тешко боловала. Ја сам је венчао са супругом. Она је знала за болест, знала је да је болест неизлечива, и говорила ми је да је та болест натерала да потпуно другачије гледа на живот. Она и супруг су верујући, из верујућих породица и било јој је лакше.

А како је човеку неверујућем, на прагу вечности? Због тога је потребно некако помало припремати човека, каква год да је дијагноза.

- Значи, говорити човеку како ће све бити добро, да ће он сигурно оздравити - није правилно?

- Није неправилно, наду можемо давати, али треба објаснити да нам све даје Господ.

Знам људе смртно болесне од рака који су по вољи Божијој оздравили. Господ суди. И треба припремити човека да прихвати Вољу Божију. Нама Господ даје још неко време. Ближњима је веома тешко, а тешко је и самим болесницима у последњим минутама. Наш задатак је да им олакшамо делимично њихову бол. Није лако бити поред човека који умире и немају сви довољно снаге за то. Ближњи умирућег су понекад узрујани, буду зли, само што не туку болесног. А после смрти ридају, укоравају се, за неискориштено време, за своју грубост. Господ нам даје могућност, а ми не користимо то време за припрему. Важно је довести људе до спознаје о смрти као о стварном прелазу - из овог живота у живот вечни. Ми сви носимо одећу, али она временом пропада, ми одбацујемо исцепану ствар и не жалостимо се. Тако је и са нашим телом, оно је опна која стари. И ми се с радошћу облачимо у нову одећу коју ће нам дати Господ, пресељавамо се у Његове обитељи. То је као очекивање сусрета са родитељима, И то је увек радост.

Поред тога, људи се често жалосте због себе: “Оставили су ме...”! Сећам се једног опела. Покојникова жена је туговала И ударала се у прси поред гроба преминулог мужа. Онда су јој поставили неко питање да је одврате, она је одмах изменила своје понашање и мирно одговорила као глумица која је одиграла улогу, онда се опет окренула према гробу и почела нарицати с дупло јаче!

- То јест, важно је разликовати када тугујемо због судбине преминулих ближњих и када просто жалимо себе што нам је без њих лоше?

- Наравно, тешко је изгубити ближње, родитеље или децу. Али треба на све гледати здраво. Ако Господ узима дете - значи да тако треба. Ето, веома често се људи жале на судбину, често можемо чути од људи: “ Син (или кћерка) се лоше понаша, туче родитеље! Боље да су у детињству умрли”! Ако Господ узима, чак и веома блиског човека - то све бива по Његовој вољи.

- У књигама из XIX века се много говорило о томе како су мајке измолиле болесну децу, а онда их нису могле васпитати, и држати даље од греха и душевне погибељи, и молиле су Бога да Он узме дете, ако је то Његова воља док није постало сасвим касно…

- Наравно, то је било у давна времена: На селу се рађало по двадесеторо деце и половина од њих је умирала, али посебне жалости није било, људи су туговали, али су и схватали да је то нормално. Ти који би преживели постајали су снажни и здрави. Све је у животу промисао, и ранија смрт може човеку пресећи пут ка греху.

Веома често смрт наших ближњих може бити нама на уразумљење, посебно смрт младог човека. Сећам се оваквог случаја. Када сам служио у Лефертову донели су једном у цркву младог некрштеног човека који је настрадао у аутомобилској несрећи. Много младих је дошло, цело двориште су испунили, стоје, захтевају да буде опеван. Само што нису песницама кренули на свештеника. А отац већ у годинама, почео је да им објашњава да се некрштени не може опевати и веома мудро им је одговорио: “Ево, видите, он није крштен, а ви који сте овде да ли сте крштени? Он је управо пример за вас. Да бисте се ви замислили, крстили се, ето принесу вас до прага цркве, и шта ће тада бити? Ви захтевате да неверујућег опевамо, а зашто? Јер ваша душа то захтева. Ви схватате да га треба унети у цркву.” И после се један део тих младих крстио. Испоставило се да их је смрт блиског друга подстакла да се крсте, натерала их да се замисле о вечном.

- Оче, Ви као лекар у реанимацији и свештеник, да ли можете да кажете за човека који се исповедио и причестио, спремајући се да умре, да одлази другачије од непокајаних грешника?

- За 17 година свога служења, а до тада као медицинар, срео сам само двоје- троје људи који се нису хтели причестити пред смрт. Обично када људи угледају крстић, потпуно се другачије односе према медицинском раднику. Једном је код нас у болницу у веома тешком стању дошла пацијенткиња - диригент хора општине педесетника, и када је излазила из реанимације она ме држала за руку и молила ме да се молим за њу. Педесетници не помињу своје умрле, а она је видећи крстић, замолила за то. Крај оних који се причесте је другачији, они имају мир, чак и у тешкој болести, и прихватају све као из руке Божије. Пред смрт човек све види другачије, свет који је скривен од нас, и другачије гледа на све, вредности су све сасвим друге. И он више ни о чему не може ни да мисли. На пример, када човека боли зуб- он би се пењао уз зид, не треба му ни лепа одећа, ни серије му не требају, температура испод 40- каква музика, какав биоскоп, или осуђивање некога, тада човеку треба само да оздрави, једино нада у Бога и лекаре. Наравно, има много и чудесних случајева.

Једна попадија је била болесна од рака, али болова готово да и није било, она је све смирено подносила. Господ јој је дао да проживи још једну годину, а њен муж је свештеник. Причешћивао ју је сваки дан. Она је знала за своју тешку болест, али је мирно све прихватала, и смрт јој је била мирна и спокојна.

- А знате ли Ви за такав случај када мрачне силе нису давале човеку да се причести?

- Да, наравно. Позвали су ме код једног човека који је умирао, он је узвикивао проклетства, пљувао и ја се нисам усудио да га причестим, али пред саму смрт када је почела агонија, он је почео да зове свештеника, али већ је било касно.Какве год силе да обузимају човека, свеједно се он ипак нађе на Суду Божијем.

- Јесу ли значајне такве формалне ствари као што је цена гроба, цензурисаноијал итд. или је једноставно важно да на гробу буде православни крст?

- Цена нема значаја. На Атосу на пример, не сахрањају у ковчегу, него замотају човека у плахту. А неке кнезове овога света сахрањују у луксузне ковчеге. А и шта имају од тога? Јер је речено: “ роб и владика заједно ће да приступе, цар и војник, богати и сиромашни по једнаком достојанству” (стихири на опелу). Наравно, није потребно прибегавати никаквом украшавању. Све треба да буде једноставно, али достојно. Треба још истаћи да у Русији није било појма “гроб”, него “домовина” - трајни дом , не украшени, него трајни.

Обично пред крај човек није у стању да се брине о себи, па је према томе дужност сваког верујућег - да учини све да би прелазак у други свет био за умирућег хришћански. Ближњи према умирућем треба да покажу сву своју љубав и топло опхођење, опростивши и заборавивши све узајамне увреде и свађе. Не треба крити близину краја, него човеку помоћи при припремању за велики прелаз у загробни свет- ето, то је најважнија обавеза рођака.

Потребно је обавезно позвати свештеника умирућем, посебно је добро то учинити ако је човек пред саму смрт. Човек се тада исповеди и причести. Али треба се трудити да се то све уради на врема - не одлагати за последњи тренутак, јер у том последњем минуту већ може бити касно. Само неколико минута закашњења, и човек већ може бити без свести.

У тренутку одвајања душе од тела треба читати Молбени канон Пресветој Богородици за човека који се раставља са душом и не може да говори.” Он се чита за “човека који се са душом растаје и не може говорити”. Ћуте уста онога који умире, али Црква у његово име изражава сву немоћ грешника спремног да напусти свет, и предаје га Пречистој Дјеви, чија се помоћ призива у стиховима канона за излазак душе. Канон се завршава молитвом свештеника, за разрешење душе умирућег човека од свих веза, за ослобођење од сваке клетве, за опроштење свих грехова и покој у светим обитељима.

Ако човек дуго и тешко страда и не може да умре, тада се над њим треба читати и други канон за излазак душе, који се назива Канон, који се чита за раздвајање душе од тела када човек дуго страда. Оба канона у случају одсуства свештеника треба да прочитају мирски људи код одра умирућег човека изостављајући само оне молитве које треба да чита свештеник.

- Опело. Како правилно све обавити? Може ли се покојник опевати у мртвачници?

- Његова Светост Патријарх Алексеј је говорио да мртвачница - није место за опело, опело је добро обавити у Цркви при болници, у цркви на гробљу, или у некој другој цркви. Пре него што се обави опело у мртвачници, треба се уверити да оно неће бити спроведено од стране лажног свештеника, и да он има дозволу за то. Ради се о томе, да има много самозваних који се представљају као свештеници Руске Православне Цркве, обављају “опела” у мртвачницама и на гробљима у Московској области.

- Који су дани посебног помињања упокојених?

- До 40- ог дана упокојени се називају новоупокојенима. Помињање новоупокојеног у прво време после упокојења је важно и неопходно посебно ради тога, јер оно олакшава души умрлог не лагани пут преласка из привременог живота у вечни и помаже јој да прође такозвана митарства. Посебни дани помињања новопреминулога су - трећи, девети и четрдесети (при томе се дан упокојења сматра првим). Помињање у те дане води порекло још из древних времена. У Апостолском поукама је написано: “Вршите помен преминулим и у трећи дан, у псалмима, у читању и молитвама због Васкрслога у трећи дан, и у девети дан на спомен овде преминулих, и у четрдесети по древном обичају, јер је тако народ израиљски оплакивао Мојсија, и на годишњицу сећања на покојника.” Постоји и такав обичај да се покојник на сваку годишњицу после смрти помиње на тај дан, на дан рођења и на дан Анђела (дан Анђела - то је имендан када се слави и име светога по којем је човек добио име на крштењу). У те дане се окупљају најближи рођаци, да би поменули преминулог у молитвама за заједничком трпезом. У Цркви дају име за помен на Литургији, или закажу парастос, освећују кољиво (кувана пшеница заслађена медом и освећена). Постоје посебни дани у години који су првенствено посвећени молитвама за покојне.

То су такозвани родитељски дани:

1. Васељенска месопусна родитељска субота. То је субота недељу дана пре Великог поста. Назив месопусна је добила по следећем дану после ње - “Недељи месопусној”, то јест дану у којем је последњи пут дозвољено јести месо.

2. Родитељска васељенска субота, у другој недељи Великога поста.

3. Родитељска васељенска субота, у трећој недељи Великога поста.

4. Родитељска васељенска субота, у четвртој недељи Великога поста.

5. Радоњица - у уторак друге недеље после Васкрса. Овај дан је назван Радоњица да би означавао радост и живих и мртвих по Васкрсу Христовом.

6. Девети мај - дан помињања свих погинулих и трагично умрлих за време Великог отаџбинског рата (другог светског рата).

7. Тројична васељенска родитељска субота - субота, дан пред Свету Тројицу. У данашње време се појавио неправилан обичај да се празник СветеТројице сматра родитељским даном.

8. На дан Усековања главе Пророка, Претече и Крститеља Господњега Јована (11 септембра по новом календару) Црква врши помен православних војника, погинулих за веру и Отаџбину у биткама за одбрану. Ово помињање је утврђено 1769. године у време рата са Турцима и Пољацима по наредби императорке Катарине ИИ.

9. Димитријева родитељска субота - субота пре празника сећање на великомученика Димитрија Солунског (8. новембра по новом календару), Небеског Покровитеља благоверног великог кнеза Димитрија Донског. После победе на Куликовом пољу, кнез Димитрије је одслужио поименице помињање војника палих у борби на крају свога дана Анђела (имендана). Од тада Цркава помиње у тај дан, назван од народа Димитријева субота, не само војнике, погинуле за Отаџбину, него и све упокојене православне хришћане.

У родитељске дане православни хришћани посећују цркве у којима се врше заупокојене службе. У те дане је обичај да се приносе даровања на парастосни сто ( тзв.канун - тј. крај), разне намирнице (изузев месних). Намирнице се доносе и у све друге дане, у које се врше парастоси, то јест, ово је милостиња за преминуле. У пролетње и летње родитељске дане (Радоњица и Тројична субота), обичај је да се после цркве посети гробље: да се уреде гробови умрлих рођака и да се помолимо у близини њихових сахрањених тела.

- Како да се правилно понашамо на гробљу?

- На гробљу не би требало да се пије, да се оставља храна, осим у случају ако хоћемо да нахранимо птичице. А ако се доноси и оставља храна - то је многобоштво, преминули неће изаћи да једе. И васкршња јаја која су освећена не би требалао остављати - јер ће она онда бити доступна псима и птицама и то ће бити изругивање светиња.
За помињање преминулих боље је сиромашнима дати храну да би се они помолили.

- Који су обичаји у вези са сахранама греховни и сујеверни?

- Набројати сва сујеверја, је вероватно немогуће - има их много - накривити огледала, чашице вотке с хлебом “на помен душе”, забрана седања на место на којем је стајао ковчег, изливање вотке на гроб, и тако даље. Не треба их чинити, нити веровати у то. Увек треба мислити - Господ узима човека, кад Он то хоће, човек се налази на Суду Божијем, и стога је главно - наша молитва за човека. Наша молитва и молитва Цркве.

- Треба ли блиским људима говорити да не придају значај сујеверју?

- Мислим, да им се то може рећи, с љубављу. Објаснити им - да је најважнија молитва за упокојенога. Ја сам, на пример, недавно тако и рекао и послушали су ме.

- На гробном крсту не би требала бити фотографија преминулог?

- Не, ни у ком случају. Понекад је стављају ниже на плочици, али не на самоме крсту.

- Оче, а шта је са кремирањем? Може ли се кремирати упокојени?

- Ако нема где да се сахрани, нема новца, или га веома далеко треба возити, другим речима, само ако нема никаквог другога излаза.

Превод с руског: Наташа Убовић

Преузето са http://www.pravmir.ru/article_615.html[/quote]

.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Svece4a

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе,
Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.Амин.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Zadusnice-cvece-svece_500x200

Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су уснули, да не будете ожалошћени као остали који немају наде. Ако наиме верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог Исусовим посредством повести са њим и оне који су уснули. Јер ово вам казујемо речју Господњом - да ми који живимо и остајемо до доласка Господњег нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ на заповест, на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба, те ће мртви у Христу васкрснути прво. Затим ће мо ми живи, ми који преостајемо, бити заједно са њим однети на облацима у ваздух - у сусрет Господу; и тако ће мо свагда бити са Господом. Стога тешите један другога овим речима.(1Сол.4:13-18)

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Sveca_kosmet

MOLITVA ZA UPOKOJENE

Upokoj, Gospode, duše usnulih slugu Svojih: roditelja mojih (imena), srodnika i predaka(imena), dobrotvora (imena) i svih pravoslavnih Hrišćana, i oprosti im sva sagrešenja voljna i nevoljna i darujim Carstvo Nebesko.
Dostojno je uistinu blaženom zvati Tebe Svagdablaženu i Prebesprekornu i cenzurisano Boga našega, Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima, Tebe Koja Boga Slovaneporočno rodi, suštu Bogorodicu mi Te veličamo.
Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetome, sada i svagda i u vekovevekova. Amin.
Bože, blagoslovi onoga koji ulazi u ovaj dom,
zaštiti i sačuvaj onoga koji izlazi iz njega,
i daj mir onome ko u njemu ostaje

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Zadusnice_1

A ti dušo,
dragocenosti mojega srca,
zbaci sa sebe vreme ploti,
leti u visoki i sveti
Edem. Na putu tvome ka nebu
neka se niko ne usudi zadržati te! Neka ti se
otvore dveri raja! Neka te sa radošću dočekaju
nebožitelji! Prisajedini se njihovoj svetoj
zajednici i naslađuj se večnim gledanjem lica Božjeg.
No kada dođeš u raj i stekneš smelost pred
Gospodom, seti se svojih bližnjih na zemlji koji
neutešno oplakuju rastanak sa tobom: umoli
milosrdnog Boga da mi podari da,poživevši
blagočestivo, dođem k tebi u tvoje svetlo naselje,
tamo, u blaženoj svetlosti sjedinjena sa tobom
zaboravim na moju strašnu bol i utešim se
utehom koja će večno trajati.
(Sveti Ignjatije Brjančaninov)

[

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 001632

.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Molitva

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ
Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака(имена), добротвора (имена) и свих православних Хришћана, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна и дарујим Царство Небеско.
Достојно је уистину блаженом звати Тебе Свагдаблажену и Пребеспрекорну и Мајку Бога нашега, Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе Која Бога Слованепорочно роди, сушту Богородицу ми Те величамо.

Слава Оцу и Сину и Духу Светоме, сада и свагда и у вековевекова. Амин.

Anastasijab

Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Images?q=tbn:ANd9GcQ-tddty5h5D1TVrkLZktCgSQjs4ywW8C7rSG_Qzvdvjasn4MaZvfSzwH5DDA

Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.

.
Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава.

(Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост!

Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.)

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 1124997-jesus-portrait-in-prayer-with-black-background

Дан смрти рачуна се по црквеном до 4 часа по подне, тј. до вечерња. Да би се израчунало у који ће дан пасти четрдесетница, узима се дан смрти и броје се дани до пет, на пр. умрло је лице у петак до 4 по подне - треба бројати: петак, субота. недеља, понедељак, уторак - значи 40. дан пада у уторак. Четрдесетодневни парастос се служи тачно у 40. дан, па ма у који дан он пао.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 268371-our-father---prayer-time

.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... 66483_main

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... IH

Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су уснули, да не будете ожалошћени као остали који немају наде. Ако наиме верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог Исусовим посредством повести са њим и оне који су уснули. Јер ово вам казујемо речју Господњом - да ми који живимо и остајемо до доласка Господњег нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ на заповест, на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба, те ће мртви у Христу васкрснути прво. Затим ће мо ми живи, ми који преостајемо, бити заједно са њим однети на облацима у ваздух - у сусрет Господу; и тако ће мо свагда бити са Господом. Стога тешите један другога овим речима.(1Сол.4:13-18)

ВЕРСКЕ НЕДОУМИЦЕ - ЗАДУШНИЦЕ

ZADUŠNICE su dani u kojima hrišćani neguju kult poštovanja pokojnika. U
našoj tradiciji uvek se smatralo da je izuzetno veliko nepoštovanje prema precima i umrlima ako se tog dana ne izađe na groblje i ne upali sveća.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, postoje četiri zadušnice tokom godine i svaka se obeležava subotom. Prve su zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak uskršnjeg posta. Druge su duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim miholjske, i poslednje su mitrovdanske, koje ćemo obeležiti u subotu, 3. novembra.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Zadusnice

– Prema predanju uvreženom u našem narodu, tog dana treba izaći na groblje pre podne – kaže teolog Miodrag Lučić.

– Međutim, to nije tačno, pošto “Bog nema kancelariju” i niko ne brani da se sveća zapali i u popodnevnim časovima. Razlog ovom verovanju je taj što je red da se prvo ode na liturgiju, očita se molitva za sve pokojnike, pa se zatim odlazi na groblje. To je razlog što se, po prirodi stvari, ceo običaj završava do podnevnih sati…

LuČiĆ kaže da je običaj i da se na ovaj dan pozove sveštenik kako bi na samom grobu obavio pomen za pokoj duše.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Zadusnice_gracanica

- U duhu crkve je da se tog dana na groblje iznose samo žito, vino i sveća – dodaje Lučić. – Sve drugo nije potrebno, neophodno, ni pravoslavno. Obilno iznošenje različitih jela i pića, nije naš običaj, a po svemu sudeći, zadržan je još iz paganskih vremena.

Lučić još kaže da crkva ne brani ako se ponese osveženje ili kafa, kako bi na groblju bio dočekan putnik, koji je došao izdaleka. Ali, svakako nije preporučljivo da se na groblju mnogo jede ili pije.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Zadusnice_cvece

- Mi ne branimo ništa – dodaje Lučić. – Ali, moramo da kritikujemo, ako je to potrebno.

Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. Kako beleži etnolog Mile Nedeljković, u istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.

Verovanje vezano za mitrovske zadušnice kod naših se predaka zvalo i zatvorene zadušnice, jer su o tom danu bili zatvarani grobovi. Naime, kako beleži Nedeljković, grobove je o letnjim zadušnicama otvorio sveti Petar, a on ih sada i zatvara.

Verovatno najinteresantniji detalj je da smo mitrovske zadušnice preuzeli od Ruske pravoslavne crkve. Taj praznik je ustanovljen posle pobede Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 8. septembra 1380. godine. One su nastale kao spomen izginulim vojnicima u toj bici, a u našem narodu je ovaj dan dobio najširu namenu u kultu mrtvih.

ČAŠA ZA DUŠU

UZ običaj da se za dušu pokojnika popije vino ili rakija, običaj je da se, pre nego što se čaša prinese ustima, prospe malo i na zemlju. Običaj je uvek praćen rečima: “Bog da ga prosti, laka mu zemlja.”

RADOSNI PROSJACI

PROSJACI su se kod nas uvek radovali zadušnicama. Naime, i danas se iznose neumereno velike količine hrane na groblje, ali tako je bilo i ranije. Upravo zato je nastala davna prosjačka pesma koja kaže: “Veseli se, prtenjača torbo, sutra su ti vlaške zadušnice, punu ću te natrpati mesa.”

Ove zadušnice uvek padaju u subotu pred Mitrovdan. Srbi su ih primili od Rusa. Ruska crkva je ustanovila ovaj dan u 14. veku, nakon Kulikovske bitke, gde su Rusi odneli pobedu. Vojskovođa Dimitrije Donski je zamolio sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom, to je postalo pominjanje svih upokojenih, ne samo vojnika.

U nekim srpskim krajevima se veruje, da se ovog dana zatvaraju grobovi, koji je otvorio sv. Petar na Duhovske zadušnice, te ih nazivaju zatvornim zadušnicama.

U istočnoj Srbiji se na danas ne radi ništa sa vunom, makaze za striženje su zatvorene, da bi se zatvorile vučje čeljusti.

Kao i na druge zadušnice, pohode se grobovi najbližih, drže se pomeni i parastosi i deli se hrana za dušu.

ЗАДУШНИЦЕ – КАНОН, АКАТИСТ ЗА УПОКОЈЕНЕ, МОЛИТВЕ... Working-mans-hands-cameron-hampton-psa

Najvažniji pomen za preminule je Proskomidija koja se služi na svakoj Svetoj Liturgiji. Za Proskomidiju je potrebno pet hlepčića (prosfora). Prosfora znači prinos, prema običaju iz najranijih dana hrišćanstva, kada su hrišćani donosili (prinosili) hleb i vino za službu. Svaka prosfora ima na gornjoj strani kvadratni pečat sa krstom i slovima: IS HS NI KA, što na grčkom znači – Isus Hristos pobeđuje. Prosfore se koriste po strogo utvrđenom kanonskom redu i čestice iz svake od njih imaju posebno mesto i namenu. Za spomen preminulih hrišćana, kada se njihova imena pominju pred Bogom Živim i Carstvom Nebeskim, vade se čestice iz pete prosfore. Tim liturgijskim pominjanjem: “U sklopu Svete Tajne Evharistije – Tajne spasenja sveta, preminulima se opraštaju gresi”. Zato je najvažnije davati imena pokojnika, da se pominju u crkvi.
Pored ovih pominjanja i molitava za preminule, Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.
Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo. Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: “Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Daće i podušja se ne daju da se “nahrani” pokojnik, odnosno, da duša njegova “jede”, nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.
Naš Patrijarh stalno govori, savetuje i upozorava da daće nikako ne smeju da budu gozbe sa mnogo skupocenih jela i pića. Umesto na nehrišćanske gozbe, novac treba da se upotrebi u plemenite svrhe i to prema mogućnostima. Koliko ko može, treba da pomogne nekoj siromašnoj porodici, izbeglicama, bolesnima ili siročadi. Patrijarh dalje kaže: “Nije li bolje i plemenitije svima da postupamo hrišćanski, nego da, ugledajući se na nerazumne postupke pojedinaca, prestupamo zapovesti svoje Crkve – zapovesti kojih su se naši preci sveto držali.”
Na dan zadušnica se ide u crkvu, gde se služi Sveta Liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, posle službe se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen, a Gospod vidi i zna.
Na zadušnice se deli milostinja. Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer je bolje poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju.
Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.
Knjiga duhovnog sadržaja se može, na spomen i za pominjanje u molitvama, dati nekom ko ne može da je kupi, zatim, takve knjige se mogu poklanjati bibliotekama, gde će veći broj ljudi moći da dođe do prave literature, a to je pravo delo duhovne milostinje, ili duhovnu knjigu pokloniti crkvenoj biblioteci.

» МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ
» КАНОН ПРЕПОДОБНОМ ПАЈСИЈУ ВЕЛИКОМ КОЈИ ИМА БЛАГОДАТ ОД БОГА ДА ИЗБАВИ МУКА УМРЛЕ БЕЗ ПОКАЈАЊА
» АКАТИСТ ЗА ПОКОЈ ДУША УМРЛИХ