БЕЗ ХРАНЕ НА ГРОБЉУ- НОВА ПРАВИЛА

БЕОГРАД - Пазите шта радите на гробљу! Казне су папрене!
Скупштина града Београда је усвојила читав низ нових забрана везаних за градска гробља.

Поред старих забрана, које обухватају долазак деце млађе од 10 година без пратње родитеља, остављање хране на гробним и околним местима, паљење свећа ван кућишта, биће забрањено и дељење флајера, визиткарти и другог пропагандног цензурисаноијала.

Комунални полицајац ће моћи да вам напише мандатну казну од 5.000 динара на лицу места. Скупштина града одредила је до десет пута веће казне. Казне за грађане су од 2.500 до 75.000, а за правна лица и до милион динара.

(S. I.)

To je trebalo i ranije da se uvede! Ali, bojim se da ce oni koji zive negde u zabitim mestima nastaviti tu pagansku tradiciju, koja svakako vise nece moci da se upreznjava u gradovima i vrcim naseljima! Mnogi se toga nece pridrzavati, poznavajuci nas mentalitet naroda!

КАКО ЖИВИ НЕХОТИЦЕ ЧИНЕ ЗЛО ПОКОЈНИМА...?
(Шта штети души умрлих?)

"Блажени, покојни отац Филотеј Зервакос је причао о исповести једног брачног пара. Они су изгубили своје једино дете, кћер, богобојажљиву студентику теологије коју су нежно волели.
Жена је храбро поднела смрт. Запалила је кандио у кући и молила се. Муж се, међутим, понашао сасвим супротно. Затворио се у кућу, хулио на Христа и угасио кандило.

Једног дана, међутим, имао је виђење. Обрео се у Рају и тамо видео своју кћер. Био је запрепашћен јер, иако је била у Рају, у прекрасно пределу, одевена као невеста - она је била огорчена!

- Шта се десило кћер? Овде си усред радости, зашто се не радујеш?
- Оче, како да се радујем због онога што ти чиниш? Хулиш на Хрита!
- Значи, моја је грешка што ти ниси срећна?

Отац се пробудио, дубоко потресен и врло радостан.
Обријао се, обукао најлепше одело и први пут после смрти своје кћери отишао у куповину. Људи су му изјављивали саучешће, а он је одговарао: - Не саучешће, него честитање!

*Једна мајка је имала ћерку која јој је била једина нада. Међутим, ћерка се разболи и умре, а пошто је била побожна, Господ је уведе у Рај. Њена мајка је желела да је сања, али ћерка није имала потребу да се јави мајци јер је била у рајским насељима. Зато је мајка ишла код врачара и гатара. Једна јој је врачара рекла да пре изласка сунца изађе на гроб, да узме флашу и нешто уради, и чека да се ћерка јави. Мајка је то урадила, а ћерка јој се јавила и рекла: 'Мајко, шта си ми то учинила? Зашто си ме тражила? Била сам у рајским насељима, а сада више не могу да се вратим. Што се ниси помолила Богу? Толико ме је туга оптеретира, да не могу да се вратим Господу. Не могу да се вратим, тамо где сам била опредељена!'

Тако рођаци на Земљи могу нашкодити душама у Рају.

Будимо врло опрезни када умре неко ко нам је близак. Не хулимо на Бога што нам га је 'прерано+ узео. У противном, постоји бојазан и опасност да ожемо нашкодити његовој души. Поправимо се, ради своје сопствене користи и ради користи преминулог брата.

Један надахнути светогорски подвижник је рекао: НАЈБОЉИ ПОМЕН ЗА НАШЕ ПОКОЈНИКЕ ЈЕ НАШЕ ПОКАЈАЊЕ."

Извор текста: ЛАЖ ЈЕ ДА ПОСЛЕ СМРТИ НЕМА ЖИВОТА, Србска Првославна Заједница Шид, прир. за штампу Мирко И. Нанић, са благословом Његовог Преосвештентва Епископ сремског Г. Василија, Шид 2005.

*Ова прича је преузета из прича Старца Тадеја, а може се пронаћи и у књизи: Бог, Црква и Живот - 24, Старац Тадеј, Беседа 2., Србска Православна Заједнница Шид, 1998, стр. 22.

БЕЗ ХРАНЕ НА ГРОБЉУ- НОВА ПРАВИЛА 33340610